Život pred očima

 – Znaš, jednom mi je pištolj bio prislonjen na čelo, i ono što kažu da ti prođe ceo život pred očima, seru, prođe kurac, nema nikakvih slika, toliko se usereš od straha da sklopiš najgluplju moguću facu i samo čekaš... – Crni repetira pištolj. 
I bio je u pravu. Jedino što sam video krajičkom oka bila je cev pritisnuta na moju slepoočnicu. Ogromno vodeno prostranstvo ispred sebe gotovo da nisam ni primećivao dok smo stajali kraj obale jezera. I to je bilo to. 
Uzalud sam pokušavao da se prisetim svog života, pa makar i onih usranih trenutaka kojih je i te kako bilo – ništa. Crnilo. Nešto poče da me steže u grudima, a zatim mi prostruji misao, pljuga, brate, oduvek sam voleo da zapalim pre nekih bitnih trenutaka, a bitniji od ovog teško da je postojao. Ionako umirem danas, želim pljugu, okrenuo sam se:
 – Je l’ imaš pljugu? 
Crni pođe rukom ka džepu, izvadi paklicu i pruži mi je, jednom rukom je i dalje držao pištolj. 
– Izvadi i meni jednu. 
Dok sam se okretao da izvadim pljuge, Crni se namršti i zagleda u moj vrat. Primetivši to, brzo sam se ponovo okrenuo ka njemu. Znao je on da ne mogu da uradim ništa, niti bih pokušavao, znao sam i ja da zna, al’ strah jebiga. 
– Lav? 
Nisam imao pojma o čemu on to. Samo sam ga tupo gledao.
 – To na vratu šta ti je? 
Jao da, tetovaža, već me je oblivao znoj, paleći cigaretu izustio sam: 
– Da, lav. 
 – Ha-ha, ljude koji se pale na lavove i te stvari sam uvek smatrao posebnom vrstom debila. Znaš li šta se dešava sa mladim lavovima kad dođe stariji i jači? Skoro uvek ih ubiju ili ih ostave hijenama, a lavice jednostavno odu kod jačeg. Je l’ vidiš sada? Zato nije otišla kod tebe. Prirodni poredak stvari. 
Koliko me je samo u tom momentu boleo kurac i za lavove i lavice i celokupnu faunu, a ipak sam ga savršeno skapirao. Vučem dim i ćutim. 
„Da l’ je moguće da sam se toliko zaleteo? Znao sam vrlo dobro kome skidam ribu... Iskreno, da sam se osećao moćno – jesam. Je l’ vredelo? Apsolutno ne, čak mi nije bila ni u mislima dok sam očekivao pucanj, jebem ti život.” Bacam opušak.
 – Je l’ kod svakog tako? – pitao sam na kraju.
 – Šta?
 – To da ne vidi ništa, moj život je generalno bio go kurac, i stvarno nisam video ništa kad si repetirao pištolj, al’ si mi rekao da ni ti nisi video ništa. Je l’ kod svakog tako?
 – Zatvori oči, mali. 
Pucanj odjeknu jezerom. Crni završi cigaretu i baci pikavac u vodu. Dok je vozio kola nazad, u glavi mu je neprestano odzvanjalo samo jedno pitanje: „Zašto ja nisam video ništa, majku mu jebem?“

Darko Drozdovski