Ma samo lamela!

(beogradska pričica)
​
***

(Sve se dešava u Beogradu oko 16h - kreće popodnevni špic, ljudi se vraćaju umorni s posla kroz tesnu i usku ulicu Vojvode Stepe.
Kroz ovu ulicu se inače guraju manji autobusi gradskog prevoza sa silnim kolima, i među njima - provlače tramvaji) 


***
Temperatura taman naglo raste preko 27 stepeni.
Prolećni dan, nazovi sunčano:
nebo kontaminirano od zagađenja, sivo i mutno, kroz njega sunce ne može da probije, već se vidi nejasno kroz nebeski najlon i odozgo prži vrelo kao u šerpu - neprijatno da ne može da se diše, ni živi na ulici!
Kroz rast temperature pojačavaju se i kroz mali gradski autobus šire uobičajeni prevoski miomirisi.. Plus vrućina.. - nema klime!
Vazduh zagušljiv i nervozan!
Ali, odjednom smrad poče da se pojačava preko mere - zaudara na crnu, zagorelu gumu i rastopljenu plastiku, i kao da dolazi iz stražnjeg dela kratkog autobusa.
Autobus ide klaj klaj i ne staje, kao da je sve u najboljem redu.
"Je l vidite da vam gori autobus, dimi se!!!?" viču u panici putnici linije 33, iz zadnjeg dela, vozaču koji ne reaguje - kao da ne čuje ili ne razume jezik. 
"Ma nije to ništa, samo lamela!" - dobacuje im mlađi debeljuškasti čovek crvenkastog nosa i obraščića - teši masu ugroženih noseva.
"Lamela, majstore?!" - sad se svi okreću njemu.
"Majstor":
"Ma da, nema problema, to je normalno!" - smeška se samouvereno i bleskasto:
"Hah, mi koji znamo malo više o tome, mi se ne brinemo!"
"Blago ovim našim muškarcima..njima niiikad ništa nije problem!" - obraća mi se punačka dama ispod slamnatog šešira, sa većim zlatnim minđušama i karminom - istinski lepa gospođa u godinama (sedi do mene).
"Majstor" sedi prekoputa nas, al ona priča svoje, premda tiše i samo meni, al opet ne daje 5 para da l ovaj to čuje ili ne:
"Videćete kasnije sa svojim dečkom, i mužem - do smrti su nezreli!!"
"Njima je sveee potaman - nek ide kako ide...dok se ne upropasti!!"
Secira ona tu muškarce precizno i nedvosmisleno! 
Pripoveda onako - usput...i što se kaže - neobavezno, sve vreme zadržavajući ozbiljan izraz lica, što mene još više potiče na smeh! (Al suzdržavam se iz poštovanja.)
(Znate onaj efekat kad komičar ko fol mrtav ozbiljan priča neočekivano zabavne stvari, publika pada od smeha, raduje je zluradost, a on se pravi lud: "Šta je smešno, tužno je!?")
Nastavlja:
"Doduše, oni tako detinjasti ublažuju našu preteranu brigu!"
"Samo..naša briga je uvek realna, nije preterana!" - pogleda me značajno.
Tu se ja ubacim: "Pa to je prirodni balans između nas i njih, zar ne?"
"Pa jeste jeste".. potvrđuje ona, al nije joj baš milo:
"I mi smo previše ozbiljne ...Ne treba biti ni toliko ozbiljan u životu, ne vredi to... verujte!"
"I, budite mudri - nemojte uvek da pratite njihove...(pa promisli čas)...glupave ideje!!"
"A oni...blaaago njima!"
"Zapamtite ovo dobro! ..."
"... Vama je sad smešno.." 
(a ja ne mogu više : ki ki ki ki, smejem se od srca, razgaljena od njenih iskrenih reči i ozbiljnog tona)
"Ali, ... shvatićete krož život ... težinu ove moje izjave!"
"Blaaago njima!" - podvuče i zaćuta.
Stade autobus.
I to sva sreća taman na sledeću stanicu, a ne negde na sred pa da pešačimo po suncu.
Okreće se vozač nama i na svom indonežanskom engleskom viče:
"Pro-bljem! Pro-bljem!"
Ajde svi napolje.
Iza autobusa niz šine klizi stari tramvaj - rep mu se dimi. (i njemu)
Staje i čini se da ne može dalje - kolabirao na vrelini vremešni električni gospodin. 
Napolju upeklo i okolina oko stanice zadimljena, smradovi od zapaljene gume, usijanog metala i gareži se pomešali i štipaju za nos!
Stojimo na stanici po najvećem suncu u oblaku dima i gušimo se, al sad ne znamo - je li od busa ili od tramvaja!?
Neka žena, namrštena, gleda za autobusom koji odlazi zbog "pro-bljem" i na tramvaj koji je upravo stao (i ostao):
"Je l ima neki koji ne gori?!!"
Ostali:
"Jao, pa sad je ovaj (tramvaj) blokirao šine i ne pomera se, kako ćemo dalje?!"
Čekaj opet autobus - čarobnu 30trojku, jer može da zaobiđe vozila na šinama, pa se naguraj svi redom...
I to vam je sasvim običan radni dan u prevozu u ulici Vojvode Stepe na Voždovcu, s početkom leta 2024. godine.
I..nema problema - to je normalno!

Jelena Vasić