Tuđa

S vremena na vreme zalutam do sebe
u potrazi za davno zaturenim pesmama
Obrnem ih naopačke i izvrnem ruglu širokim masama
tek da zaboravim kolike imaju očnjake 
i penu na usnama
Zapušim dobro uši da ne propevaju
prodata kuća i popločane ulice, tetovirane
evropski propisanim točkovima
Otvorim sva vrata popalim svetla
Dišem tek kada pojačam uređaje na sav glas
tako da reči nemaju oblika i šaka
i prsti sa volana mogu pripadati kojim god
utvarama, ni po čemu posebnim
upravo nalik tuđim pesmama
Tek tada izlazim sigurna
i pevam iznova

Ana Ogrizović