Tako je bilo zapisano

Dočekale su ih ruševine.
Stari svet se uveliko raspao, 
a njegovi žitelji otišli su u toplije krajeve.
Iza njih su ostale zidine od debelog kamenja 
koje niko nije uspevao da pomeri.
Na njihovim temeljima sagradili su sebi domove.
Njihovim putevima tražili su sopstvenu sudbinu
i na njihovim raskršćima su skretali. 
Večito pogrešno.
Kao po nekom nepisanom pravilu. 
Pisano, na kraju krajeva, nisu ni imali.
Imali su plugove, grnčariju i ognjište. 
Imali su i ime.
Zapisao ga je na papir neki žrec 
koji je kao izaslanik istočnog carstva ovuda prolazio.
Bio je to znak da počnu da kuju drugačije gvožđe. 
Teško i dvoseklo.
Nikada im slovo ništa dobro nije donelo.

Bojan Brukner