Mimikrija tamnog osmeha

Prešao je maglovitu kapiju Hipnosa,
kosačevo pustopolje iscelio runama mastila.
Sahranio je zimsko pero golubice,
krilima noćnih leptirica šarao košmare.
Zeleni Duh imenovaše ga Nigrumisu.

Nimfama je skidao zvezdane dijademe,
plesao kao maskerada blatnjave žetve.
Pevao je o madrigalima šuma,
prelio mrtvu reku bojama srca.

Sedeo je na totemu sove,
obavijao sveće u baršunasti šal.
Umirao od plima okeana suza.

Opijen krvavim poljupcem ranjene Mieliki,
sanja pod jastukom kometa damara.

Vrt gde Lepoticu zaprosi Zver.

Slobodan Mićić