Koreni

U meni teče krv mojih predaka,
iz duše crveni božur cveta,
po srcu peče trag ožiljaka
srpskih junaka iz vojničkih četa.
 
U meni se ljute bitke vode,
Kosovska, bitka na Košarama i Marička,
udišem ustaljen miris slobode
što u amanet dobismo u vremena ratnička.
 
U meni se vojska na Kosovo vraća
tamo gde se sloboda smrću plati,
gde na prozor gavran staroj majci svraća,
čekajući svog jedinca kući da se vrati.
 
U meni se obnavlja Dušanovo carstvo,
grade pravoslavne crkve i manastiri,
vraća se srpsko Kosovo, bogatstvo
i sedokosi s ovcama pastiri.
 
U meni se čuje zvuk crkvenih zvona,
vijori poslednja srpska trobojka,
ponovo formira izbeglička kolona
i otvara iznova srpska boljka.
 
U meni odjekuje jecaj majke
za mužem i tek rođenim detetom,
presušenim mlekom iz dojke
i izgubljenom srećom, otetom.
 
U meni je srpska slavna istorija,
predaka viteštvo i čojstvo,
dugogodišnja porodična tradicija,
Otac, Sin i Duh, sveto trojstvo.
 
U mojoj se kući slavi krsna slava,
mesi slavski kolač i pali voštanica,
proslavlja učitelj Sveti Sava,
neguje pravoslavlje i ćirilica.
 
U sveto što mi je - ne diraj,
tako mi svetog Isusovog krsta,
kada bi neko rekao - nov život biraj,
Milica bi mi opet bilo ime
i krstila bih se sa tri prsta!

Milica Jeftić