1981

Ja volim da se penjem na drvo
i da igram između dve vatre.
Ona ne voli da pere veš.
Pokazuje mi ispucale ruke.
Bolje od mene ljušti krompir.
 
Smejemo se,
dok ga ubacujemo u veliki lonac --
kao u koš.
Priča mi o polubratu koji je tek prohodao.
Zamišljam kako tetura po stanu
i žao mi je što ga neću videti
ni sad, ni neki drugi put.
 
Ponovo mi pokazuje ruke.
Setih se koju kremu koristi moja mama,
a ona kaže:
„Pokušaću da ubedim tatu da mi je kupi.“
 
Uzima malu metlu, čisti tepih u sobi,
dok ja čekam i šetam pogledom
od lopte koju sam ponela
do njenih povijenih leđa.
 
Kad se smeje, ima rupice na obrazima.
Ona je moja dobra drugarica.
Idemo u treći tri razred.
 
Gordana Manigoda