Pero Nestorović

Pero Nestorović rođen je 11. maja 1980. godine u Brčkom. Po zanimanju je diplomirani ekonomista, ali intenzivno se bavim pisanjem romana i kratkih priča. Objavio je roman Balkanske hronike 1 – Gospodari rata (Presing, 2020) i zbirku priča S druge strane stvarnosti (Udruženje ljubitelja umjetnosti Brčko distrikta BiH, 2023). Pomenuti roman, a takođe, i njegova dva nastavka, mogu se pronaći na mreži Wattpad, a na kojoj on, takođe, povremeno piše i objavljuje. Najviše piše o temama koje pripadaju žanrovima naučne fantastike, horora, misterije i trilera. Objavljivao je kratke priče na različitim književnim portalim i web magazinima, a takođe, neke od njih se mogu pronaći i u pojedinim književnim zbornicima. Živi i radi u Brčkom.

​Priče Pera na Poetumu:
Čarobna biljka
Krvava plantaža na Jugu
Pećina sa stepenicama
Pismo

Sa Perom smo uradili intervju:
1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? 
Od stranih autora to je Čarls Bukovski, a od domaćih Marko Vidojković.

2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja?
Mislim da bih mogao reći da je to Čarls Bukovski. Njegov stil mi se posebno dopada. To je ono što me je fasciniralo od momenta kada sam počeo da čitam njegova djela. Slobodan pristup. Bez barijera. Jednostavan, a tako britak. Eksplicitan. Neki bi rekli vulgaran. Ipak, svidjelo mi se to prelaženje klasičnih barijera, suprotstavljanje konzervativizmu i svim onim dosadnim i bezbroj puta viđenim književnim formama. U tome se pronalazim. Volim tu liberalnu otvorenost, slobodu izražavanja, bunt, revoluciju u pisanju, rock and roll u pisanju, otvorenost, eksplicitnost, šokantnost, političku nekoretnost, prelaženje određenih granica i ispipavanje pulsa javnosti. Volim erotičnost u pisanju. Volim da se osjeti strast. I volim da bude intenzivno, ne samo u seksualnom smislu, nego i u bilo kojem drugom, u opisima scena, u nasilju, u osjećanjima, u zapletima i raspletima. Međutim, pored svega toga, vjerujem da je odgovor na ovo pitanje u vezi sa nečijim uticajem na moje pisanje znatno složeniji, barem iz mog ugla posmatranja, zato što pretpostavljam da primam uticaje sa različitih strana, ne samo iz književnosti, nego i iz filma, muzike i drugih područja umjetnosti, te tako kreiram neke svoje ideje, pristupe i načine kako da te ideje realizujem i pretvorim u priču ili roman. Na moj stil u pisanju dosta utiče filmska umjetnost, ono što sam ranije gledao i što sada gledam, a posebno ono što su stvarali moji omiljeni režiseri i scenaristi poput Tarantina, Linča, Rodrigeza i Del Tora.

3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen?
Teško je govoriti o tome, a ne zvučati pomalo tendenciozno. Nisam u poziciji da za nekog od poznatih i priznatih pisaca kažem da je precijenjen. Mogu samo da kažem da mi ne leži nečiji način pisanja, ili me ne zanima to o čemu taj neko piše. Ali, to je stvar interesovanja, afiniteta prema nekom žanru, ili stilu i načinu pisanja. Ja mogu reći da generalno nisam previše zainteresovan za ruske pisce i da mi ne leže oni neupitni gorostasi svjetske književnosti poput Tolstoja ili Dostojevskog. Više mi odgovara moderniji stil i pisci koji dolaze sa Zapada.

4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti?
Mislim da ima dosta pisaca koji nisu dovoljno poznati i koji zaista izvrsno pišu pjesme, kratke priče ili romane. Često se susrećem sa sjajnim pričama koje objavljuju pojedini sajtovi, ili koje se nalaze u književnim zbirkama objavljenim nakon književnih konkursa, i mogu reći da tu zaista ima veoma interesantnih, privlačnih, a takođe, i kvalitetnih djela koje dolaze iz pera manje poznatih autora. U svemu tome ima i prilična doza sreće, ali nesumnjivo i upornosti, kao i sposobnosti, mogućnosti i volje, da osobe koje napišu nešto dobro pronađu načine da to stigne do brojnih čitalaca, da se javnost zainteresuje za njih i da se na taj način pokrenu procesi koji će nekoga ko nije dovoljno vidljiv da dovedu do svjetla reflektora. 

5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova?
Volim da čitam romane i priče od Bukovskog. To uvijek iznova mogu da čitam i nije mi dosadno.

6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje?
Postoji niz knjiga koje već duže vremena želim da pročitam, ali uvijek to pomjeram za kasnije. U zadnje vrijeme najviše sam fokusiran na pisanje, tako da ne pronalazim dovoljno vremena za čitanje. Od ranije imam u planu da pročitam neke knjige koje imam na polici, a koje se odnose na Američki građanski rat, zatim priče iz nordijske mitologije, ali sve to, barem za sada, pomjeram za neko naredno vrijeme kada budem pravio veću pauzu u pisanju i kada budem imao manje obaveza.

7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno?
Meni je pisanje, na prvom mjestu, zabavno. Ja se u tome u potpunosti pronalazim. I smatram da sam tu na domaćem terenu. Pisanje je kreativan proces stvaranja nečega, likova, radnje, čitavih univerzuma, i to je proces u kojem nema ograničenja. Pisanje može da opušta, a takođe, može da inspiriše za mnogo toga. Barem je kod mene tako. U svakom slučaju, veoma su velika satisfakcija i podsticaj daljem pisanju i stvaralaštvu svi oni pozitivni komentari i ocjene onoga što sam do sada napisao. To puno znači. I to je nešto što me dodatno motiviše da nastavim sa pisanjem.

8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete?
Mnogo toga može da bude inspirativno. Sve ono što se nalazi oko nas. Ljudi i događaji. Sve ono što se dešava i svi oni vidljivi i nevidljivi uticaji koje svakodnevno doživljavamo. Živimo u veoma zanimljivim i burnim vremenima. Svijet nikada više nije bio povezan putem medija i društvenih mreža. Milioni različitih informacija svakodnevno cirkulišu svuda oko nas. I sve to, ako se na pravi način obradi, može da bude neka vrsta podsticaja ili kreativnog impulsa. Slobodno mogu reći da na mene veliki uticaj imaju različite oblasti umjetnosti. Možda čak na prvom mjestu film i televizija. Oduvijek sam volio naučnu fantastiku, misteriju i horor. Uvijek su me zanimala ta područja, nepoznata, zastrašujuća, ona koja bude i rasplamsavaju maštu, ona u kojima je sve moguće. Volio sam i da čitam o tome, o misterijama, o vanzemaljcima, o teorijama zavjere, o raznim čudesnim bićima i događajima, i sve to mi je bilo neiscrpni izvor inspiracije za pisanje. Volio sam filmove i televizijske serije koje se bave takvim temama, kao što su Zona sumraka, Dosije X, a takođe i Tvin Piks. Volio sam te otkačene, čudne i granične teme. Gledao sam to sve kao mali, a nastavio sam da gledam i kasnije. Volim da gledam i sada. I sve to me inspiriše na različite načine, utiče na moju maštu i otvara mi mogućnost stvaranja čitavih novih univerzuma, likova i radnji, svakakvih mogućih i nemogućih zapleta i raspleta. Kada, na primjer, pogledam nekakav film ili seriju, ili pročitam neku knjigu, članak ili nešto slično, to može da me inspiriše da nešto od toga iskoristim na neki svoj način, da to postavim u neku drugačiju formu i u nešto što djelimično već imam u vidu. I onda se nekada desi da različite segmente nečega s čime sam došao u dodir na različite načine, u filmovima ili serijama, u knjigama ili nekakvim tekstovima, u okruženju ili recimo na vijestima, iskoristim tako da od svega toga konstruišem nešto svoje, neki svoj zaplet i neke svoje svjetove o kojima onda mogu da pišem. Zaista, inspiracija je kompleksna stvar. Barem je ja tako doživljavam. Ona je kod mene uglavnom stalno prisutna. Na ovaj ili na onaj način. I zbog toga gotovo svakodnevno mogu nešto da pišem i da imam ideje za neka naredna pisanja. Nekada ideje samo izviru. I samo je važno da ih odmah na nekakav način zabilježim, a kako bi ih dodatno mogao razrađivati i od tih ideja kreirati konkretnije forme, koje bi onda pretvorio u priče ili romane.

9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?
Možda bih mogao reći da je to Vidojkovićev roman E baš vam hvala. Od ranije sam imao ideju da nešto onako napišem, odnosno o nekakvoj današnjoj Jugoslaviji u alternativnoj realnosti. I onda je on to napisao. Međutim, to me nije spriječilo da napišem i ja nešto slično, a što trenutno imam u formi rukopisa i što se nadam da ću uskoro, krajem ove ili početkom naredne godine, napokon objaviti. Ipak, jedina sličnost između Vidojkovićevog romana i mog budućeg romana Bilo jednom u Jugoslaviji jeste ta činjenica da Jugoslavija postoji u sadašnjem vremenu. A sve ostalo je različito. Ja sam koristio jedan sasvim drugačiji i originalan pristup, čitavu stvar sam znatno prikazao ozbiljnije i mračnije, tu ima dosta elemenata horora, ali takođe, ima dosta i humora, tako da sam dobio jedan veoma zanimljiv, provokativan i original spoj različitih žanrova. Iskreno se nadam da će roman Bilo jednom u Jugoslaviji za nekoliko mjeseci ugledati svjetlost dana i biti dostupan širokoj čitalačkoj publici u regionu.

10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete?
Davno. Još kao mali, kada sam tek kretao u osnovnu školu, počeo sam da crtam kao nekakve stripove. Kasnije sam pisao neke priče i slične tekstove samo za sebe, a bio sam i prilično dobar u pismenim radovima. Volio sam da čitam stripove. Imao sam dosta svih onih popularnih izdanja iz tog perioda. Zagor, Teks Viler, Mister No, Alan Ford… i mnogo toga drugog. Čitao sam i pisane romane, one vesterne, a takođe, i seriju romana o nindži Lesliju Eldridžu. Kasnije sam dosta čitao knjige. Sjećam se da sam posebno volio Žila Verna. Znači, opet fantastika. Posebno sam obožavao Put u središte zemlje i 20 hiljada milja pod morem. Nekako su mi uvijek više ležali zapadni pisci. I kada sam bio mali, a i sada. Moderan stil. Jasan i konkretan. Kao što sam već rekao, nikada nisam bio fan ruskih pisaca. Ni u školi ih nisam čitao. Ni kada sam morao, kao lektiru, to sam preskakao i čitao samo kratku analizu. A onda sam se upoznao sa Čarlsom Bukovskim. I onda sam shvatio da želim da budem pisac i da pišem kao on. Ipak, konkretnom pisanju sa namjerom da objavljuem istinski sam se okrenuo kasnije. Možda zvuči smiješno, pomalo i neozbiljno, ali na intenzivnu želju za pisanjem i konkretnim stvaranjem romana i priča koje danas pišem inspirisala me je poznata televizijska serija koju sam volio da gledam. U pitanju je čuvena Kalifornikacija. I legendarni Henk Mudi kao rok zvijezda među piscima. 

11. Šta trenutno čitate?
Trenutno pišem. I nisam nešto u mogućnosti da čitam knjige drugih autora. U planu sam, već nekoliko sedmica, da pročitam autobiografiju Britni Spirs, a koja me prilično zanima. Takođe, namjeravam da nabavim grafičku novelu Konstantinovo raskršće, a koja treba da bude strip adaptacija čuvenog romana Dejana Stojiljkovića. Mislim da će to biti fantastično. Veoma mi je primamljiva ideja o pretakanju romana u strip. To je, nesumnjivo, prilično ozbiljan posao, ali je činjenica da današnje vrijeme, odnosno današnji čitaoci, više vole da se tekst nadopunjuje slikama. 

12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto?
Sve zavisi od toga kakve su Vaše preferencije. Ukusi su različiti. Nekome je nešto zanimljivije, a nešto ne. Možda volite ruske pisce koje ja ne? Ili, možda, za razliku od mene, ne volite Bukovskog i njegov stil pisanja? U svakom slučaju, bez uzimanja u obzir interesovanja koja neko ima ili nema, svakako bih mogao da preporučim grafičku novelu koju sam ranije pomenuo. Konstantinovo raskršće poznatog niškog pisca Dejana Stojiljkovića. Isto tako, ako ranije niste pročitali, svakako bih preporučio i E baš vam hvala. A posebno ću da preporučim moja buduća djela, na prvom mjestu roman Bilo jednom u Jugoslaviji i zbirku priča Noćna strana prirode. Ali, to je nešto što će tek da bude u bliskoj budućnosti.

13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu?
Da, pišem. Sada se uglavnom bavim kratkim pričama. Imam u formi rukopisa spremno nekoliko romana i nekoliko zbirki priča. Već sam pomenuo nešto od toga. Neke od tih priča povremeno objavljujem na različitim portalima ili ih šaljem na različite književne konkurse. Neke od njih su već izašle u određenim književnim zbornicima. Sada sam najviše fokusiran na priče koje su vezane za univerzum koji sam u prethodnom periodu kreirao, a koji je inspirisan slovenskom mitologijom. Tu već imam dosta toga napisanog u formi rukopisa, na nekim stvarima trenutno radim, a takođe, imam u planu još dosta toga. Namjeravam da ovaj veoma maštoviti i zanimljivi univerzum pretvorim u nekoliko romana i zbirki priča, a koje će, na određeni način, sve biti povezane u jednu cjelinu. Neke priče iz tog univezuma će biti tijesno povezane, a neke i neće, te će se moći objavljivati i čitati samostalno. Ovom pitanju sam pristupio nešto drugačije od drugih koji pišu o tome. Koristio sam jedan drugačiji, moderan, može se reći i filmski pristup ovoj temi, te sam na svoj način obradio slovenske mitove, ali i neke druge mitove, te u sve ovo uklopio i razne druge aspekte, poput onih naučnih, kvazinaučnih, religijskih, istorijskih, geopolitičkih i nekih drugih. Zbirka priča Noćna strana prirode, a koju imam u formi rukopisa, predstavlja jedan segment tog univerzuma.

14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? 
Uglavnom se bavim pisanjem. Međutim, u zadnje vrijeme sve više volim da kombinujem tekstove i slike, odnosno da pravim nekakve dokumente ili knjige koje su ispunjene različitim slikama i ilustracijama. To radim povremeno, ali samo u privatne svrhe, odnosno pravim nekakve radne sveske, foto-knjige i svakakve druge različite knjige ili knjižice za svoju osmogodišnju kćerku. To su sve knjige o njoj. I to sve ispadne prilično dobro. Volio bih, nekada u budućnosti, da svoje romane ili priče pretvorim u grafičke novele. Stripovi su mi uvijek bili zanimljivi i inspirativni. I mislim da su mnogima i sada. U današnjem vremenu, u vremenu društvenih mreža, multimedijalnih sadržaja, specijalnih efekata i posebnom ulogom vještačke inteligencije u kreiranju slikovnih i video sadržaja, mislim da i šira javnost, čitaoci, vole da uz tekst ide i slika i da je sadržaj pred njima što ispunjeniji i koloritniji. Mi koji pišemo trebamo da se prilagodimo tome. I da te nove trendove iskoristimo na način da steknemo brojniju publiku i da što više čitalaca zainteresujemo za ono o čemu pišemo i šta stvaramo. Mislim da saradnja između pisaca i ilustratora, odnosno onih koji crtaju stripove, treba da bude prilično intenzivna i da se na tom polju može dosta toga dobrog učiniti za oba svijeta. Mislim da su ti svjetovi kompatibilni i da će grafičke novele imati sve važniju ulogu i biti sve popularnije u periodu koji je pred nama. Takođe, uvijek sam volio film, televiziju i muziku. Već sam ranije naveo da veliku inspiraciju upravo crpim odatle. I kada pišem, ja u glavi kreiram filmske slike, te u svom pisanju volim da koristim taj nekakav filmski stil. I zbog toga što je tako, onda bih možda mogao i da te kadrove ne pretvaram u romane ili priče, nego u nešto drugo. Kao što je na primjer scenario. O tome često razmišljam. I mislim da ću nekada, u bliskoj budućnosti, pokušati nešto tako da učinim, odnosno da nešto što sam već napisao, ili nešto sasvim drugo, prilagodim i pretvorim u scenario za film ili seriju. Ali, neka to bude samo nešto što sam onako pomenuo i što će možda da se desi nekada u narednom periodu. Sada sam ipak fokusiran na ono o čemu sam ranije govorio, na romane i priče koje imam napisane i koje tek treba da napišem.