|
Iskra Dejanović piše o ljudima koje voli. Rođena je 2004. u Beogradu i student je srpske književnosti na Filološkom fakultetu. Objavljivala je prikaze, intervju i dela na sajtovima Kuš!, Helly Cherry, XYZ itd. Učestvovala je na pesničkim konkursima Mali pobednik 2016, Hoćemo li na put ljubavi, Pesnički susreti dece i mladih Čukarice, Pesnički pozdrav proleću, Makedoniumov konkurs itd. i kroz njih objavila svoje pesme. Roman ,,Buntovnica“ izdala joj je 2019. Nova Poetika.
Poezija Iskre Dejanović na Poetumu: Ljubav Crvena lampa Dan gneva Sa Iskrom Dejanović smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Mihael Ende. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Profesorka srpskog jezika. Od pisaca bih izdvojila – nepotpuno – Alena Brleka, Vaska Popu, Stevana Raičkovića i Viktoriju/V. E. Švab. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Roman ,,Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Izdvojila bih, opet izuzetno nepotpuno, Alena Brleka i celokupan opus Stevana Raičkovića, zatim Srboljuba Mitića, Marjana Čakarevića i Leposavu Mijušković. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Vraćam se onima koje sam navela kao omiljene i mnogim drugima, među kojima je Džozef Tomas Šeridan Le Fanu i njegov kratki roman ,,Karmila“. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? ,,Gargantua i Pantagruel“ – Fransoa Rable. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Za mene pisanje predstavlja jedan izraz ljubavi, istinu i zahvalnost onome ko ljubav prema pisanju pokrene. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Najbliži srcu. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? ,,Fangs“ – Sarah Andersen (grafički roman). 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Sa sedam godina, ali istinski sa jedanaest. 11. Šta trenutno čitate? Iskreno ne mogu da se odlučim. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? ,,Besjrajnu priču“ Mihaela Endea, jer donosi vodu života. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Videćemo. ☺ 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Drago mi je crtanje stripova.
0 Comments
Goran Obradov.
* Dugogodišnji rad po porodičnim firmama od srednjoškolskih dana sve do 1996.god. kada usled loma svog zdravlja i praktično napušten od strane zvanične medicine, krećem u pruočavanje sistema ljudskog zdravlja i samoiscelenje. *2004. god. ozvaničavam svoj rad na polju organske hrane i implementacije organske poljoprivrede osnivanjem udruženja "Priroda" . Uspešno sprovodimo nekoliko većih i manjih projekata u razdoblju od 2004-2008. god. * 2007. Član MENSA * 2007. god. zasnivam proizvodnju organskog kozjeg sira, sa glavnim motivom ozdravljenje i pomoć mnogobrojnoj deci koja imaju tegobe na respiratornim organima kod nas. (svako 4. dete!?) Kako 2002.god. na svet stižu moje dvoje dece tako odmah po njihovom rođenju praktično postajem i tzv. "samohrani roditelj". Od tada sve više se šire moja saznanja , interesovanja i učenja iz oblasti funkcionisanja ljudskog tela, energija , duše, odnosno, kako funkcioniše jedan ljudski život uopšte. Koje su to značajne osnove. Zdravlje svoje dece održavam samostalno , tj. uz pomoć znanja vel.znalaca iz raznih oblasti. Ne koristimo niti imamo zdravstvene knjižice, što znači doktorima ne idemo, a i svakako nije bilo potrebe. ( Ne vakcinišemo se i sl...) Proučavajući stare spise i stara znanja, uporedo se moja interesovanja sve više šire u oblastima psihologije, filozofije, medicine, bioenergetike, ezoterije, književnosti i duhovnosti. Zatim se ova moja interesovanja stavljaju u službu i fokusiraju na oblast razvoja dece ali i na sam praktičan rad sa najmlađima . Vremenom shvatajući važnost, odgovornost i prirodnost ali lepotu i humanost ovakvog zanimanja. To shvatanje na kraju kulminira odlukom da se i zvanično obrazujem i kvalifikujem na polju vaspitanja dece. *2017.god. upisujem VŠSSOV u Kikindi i završavam,, (bez pada na ijednom ispitu) U VŠSSOV, Kikinda diplomirao na temi : "Podrška predškolskoj deci sa autizmom u redovnom vrtiću" sa ocenom deset ( 10), i rad biva izabran za javnu publikaciju i štampu u "Zborniku radova br.1 / 2017.god." ( VŠSSOV) okt 2014 - feb 2018 VŠSSOV, Kikinda * 2018.god. deca i ja menjamo mesto boravka iz Zrenjanina u Petrovaradin i krećem da radim u dugo očekivanoj društvenoj profesiji na rastu i razvoju najmlađih. * Oko 3 godine radio po privatnim i drištvenim vrtićima * Oko 6 godina radio pod formom " lični pratilac" kako bih mogao u toj formi 1:1 da sprovodim rehabilitaciju , afirmaciju i socijalizaciju dece iz spektra autizma, daunovog sindroma, šizofrenije - ( "ometene u razvoju"), pri školi " Milan Petrovoć " u Novom Sadu. Tako uspevam da sprovodim one važne postulate do kojih sam došao učeći i radeći i koji su svakako dali , moram reći, izuzetne pozitivne rezultate. Stičem vredna nova iskustva na polju rasta i razvoja dece. * 2025.god. Pripremljena knjižica, priručnik " Svaki osmeh kao zvezda " , za mlade i nove roditelje o presudnim i najbitnijim pojmovima i situacijama tokom ranog razvoja dece, paradigmatičnog karaktera i za novo vreme. Proza Gorana Obradova na Poetumu: Društvo mrtvih pesnika glava I Porodičlište Pucanj iz daleka: I deo romana Sa Goranom smo uradili intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Šantić, Antić, Štulić, Šekspir, Dostojevski, Crnjanski, Selimović...(Nema jedan) 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Vrv.Dostojevski, mada je to diskutabilno.... 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ne znam. Uglavnom ima i nečeg korisnog... 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Crnjanski 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Retko ponavljam prozu, mada kratke uvide ponekad. Možda Njegoš....poezija , Šantić , Štulić... 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Bulgakova, Majstor i Margarita 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Balansiranje potsvesti i slikanje rečju. Sve mi više znsči i ispunjava me. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Događaji iz života i neki moćni umetnici. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Ne znam. Mnoge ... 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Da čitam počekom srednje pa čak i u osnovnoj. Dok pisѕnje tek rel.nedavno. 11. Šta trenutno čitate? Gr.Božović- Pripovetke ; Pavić-H.Rečnik; Temeljna rasa čovečanstva, i razne ezoterične tekstive skoro svakodnevno. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Ako niste čitali , Joganandinu "Autobiografija jednog Jogija " Da preseče uverenja , što inače i čini. I zbog suptilnih frekvencija. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Daa... 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Tesarijom na svoj način, i pomalo scenaristikom ( scenarijo za priče i scenografija za perfomanse) Hvala na interesantnim pitanjima ! Marija Ranđelović, pesnik, pisac, aforističar, 1983, iz Čitluka kod Sokobanje, živi, radi i stvara u Beogradu, Srbija. Autor je knjige poezije "Sve što sam prećutala", i zbirke aforizama "Aforizična", a njeni aforizmi zastupljeni su u zbornicima aforizama i poezije "Žensko pismo", "Aforiznica", "Knjiga mojih prijatelja 1 i 2", "Zbornik humora i satire", "Zbornik meditacija", kao i u dva makedonska "Grupen aforistički portet" i "404 Sekojndevizmi".
Urednik je i lektor knjige soneta "Ljubav ponesi" - Nada Karadžić, zbirke aforizama "Dijalog sa mozgom" - Nada Karadžić, romana "Slomljeni negativci" - Stefan Vučevski, recezent je i lektor knjige poezije Vlade Ilića "Dolazi ljubav" i još mnogih drugih proznih i poetskih dela. Za zbirku aforizama "404 Sekojdnevizmi" - grupa autora, uradila je prevod sa makedonskog jezika. Učesnik je Satira Festa 2023, 2025, Satirikona 2022, 2024, bila je gost na Strumičkom festivalu, festivalu AFKO 2024. Kočani, festivalu "Džinot" u Velesu, "Kriva Drina" u Zvorniku i mnogim drugim manifestacijama i festivalima u Srbiji i inostranstvu. Dobila je prvu nagradu za poeziju u organizaciji Lyricom kluba, a treću nagradu na Konkursu za aforističara godine u Čajetini, nagradu Zlatna vijuga u Zvorniku za aforističara godine. Član je Beogradskog aforističarskog kruga. Njeni aforizmi su zastupljeni i u dnevnoj i nedeljnoj štampi i portalima kao što su Novosti, Politika, NIN, Enigmatika, Razbibriga, Ilustrovana Politika, Balkanium(MK), Šipak, Konkretno, Apolon (HR), Na prvom ste mjestu (BIH), Etna, Satirgora (CG), Krug vetra, kultna radio emisija Karavan i dr. Poezija Marije Ranđelović na Poetumu: Hiljade ljubavi Njegova priča Upali svetlo Sa Marijom Ranđelović smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1. Vaš omiljeni pesnik/pisac? Bora Stanković, bez mnogo razmišljanja. Odrasla sam uz njegove knjige i one su me podstakle da pišem još od malih nogu. Sa majčine strane sam Vranjanka, pa sam od malena odlazila u kuću Bore Stankovića, slušala priče o njemu i njegovoj porodici i nekako sam ga oduvek smatrala bliskim i "krivcem" za to čime se danas bavim. Moj maturski rad je bio analiza dela "Božji ljudi", u tom delu je pronikao u samu srž čoveka, emociju, u čitav vranjanski mentalitet koji se i do dana današnjeg može osetiti u samom Vranju. Bio je majstor da prenese čitav duh jedne zajednice i čitajući njegove knjige stiče se osećaj da ste i sami deo priče. Od pesnika, najbliži mom senzibilitetu su Branko Miljković i Vladislav Petković Dis, upravo zbog snage i jačine emocije koju osetim u njihovoj poeziji. 2. Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Iako mi često govore da podsećam na Desanku Maksimović, ipak mislim da je Bora Stanković taj koji je uopšte u meni probudio taj momenat da svoju emociju i svoju priču stavim na papir. Trudim se da ostanem svoja i razvijem svoj stil, ali je neosporno da sam svoju inspiraciju upravo tražila u Borinim delima i da je "dert" nešto što je protkano kroz mnoge moje pesme. 3. Koji "klasik" i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ne volim da čitam rusku književnost. Ne mogu da kažem da je loša, naprotiv, ali meni nikada nije išla, ma koliko puta da sam joj dala šansu. Pre svega, mislim na prozu, poezija je već nešto drugo. Mislim da nijedno delo ili pisac ne može biti precenjen, već samo potcenjen, jer je za svaku napisanu reč potrebna inspiracija, emocija i mislim da svaki pisac ostavi bar delić sebe u knjizi koju napiše. Sve ostalo je stvar ličnog ukusa. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Ovde ne bih izdvajala nikog posebno, jer postoji mnogo sjajnih ljudi koji se bave pisanjem, a za njih ne zna šira javnost. Mislim da je problem u tome što se za kulturu i promociju pisaca ne izdvajaju potrebna sredstva i da svako od nas ostane uskraćen za mesto koje mu pripada. U medijima skoro i da nema prostora za naše sjajne pesnike, pisce, satiričare, a i to malo prostora što smo imali, oduzimaju nam ili cenzurišu. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Jedna od knjiga kojoj se uvek rado vraćam je "Orlovi rano lete" Branko Ćopić. Za nju je vezana jedna anegdota. Naime, obeležila je jedan letnji raspust jer sam samo tu knjigu ponela na odmor i za vreme odmora sam je pročitala nekoliko puta. Kasnije je to postala neka moja tradicija, da je pročitam bar jednom godišnje. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite? Ruske klasike. Probala sam nekoliko puta i nikako nije išlo. Ne odustajem, probaću ponovo. Kažu da je za svaku knjigu potrebno da se pogodi vreme, možda jednostavno nije bilo pravo vreme kada sam ih ja čitala. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje predstavlja život. Kad bi mi neko zabranio da pišem, mislim da ne bih mogla normalno da funkcionišem. Pisanje je ono što ja suštinski jesam i ispunjava svaki deo mog života. Sve ono što nemam priliku da kažem ili ne mogu da kažem, sve ono što ne mogu da proživim kao emociju, mogu da napišem i da tu istu emociju koja raste u meni prenesem i izbacim na papir kao neku vrstu psihoterapije. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Za satiru svakodnevni događaji i pojave u društvu, kod nas i u svetu su nepresušni izvor inspiracije. Za poeziju je svakako ljubav i malopre pomenuti "dert" kao jedna specifična emocija, koja ljubav i bol spaja, koja unutrašnju borbu i teskobu kroz sevdah izbacuje na površinu. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Božji ljudi - Bora Stanković Sjajno delo u kome je Bora savršeno uhvatio mentalitet jednog mikrosveta često neprimećenog i odbačenog od ljudi. 10. Kada ste shvatili da volite da čitate i pišete? Naučila sam da čitam sa četiri godine, a kako u selu u kome sam odrastala nije bilo puno dece mojih godina, jedini prijatelji bile su mi slikovnice, pa kasnije knjige. Tako sam stvorila neki svoj univerzum u kome se snalazim. Kasnije je bio problem sa ograničenim izborom knjiga, pa sam pomislila da mogu sama da napišem ono što mi se čita i tako je sve krenulo. Spontano. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam samo knjige koje lektorišem jer za druge nemam vremena. Spremila sam za odmor knjigu "Semper idem" Đorđa Lebovića, pošto odavno imam želju da je pročitam, ali zbog nedostatka vremena ne stižem. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Dela Bore Stankovića, posebno delo Božji ljudi. Kroz čitav intervju pišem o tome, tako da ću samo dodati da je Bora majstor za opisivanje jednog perioda, običaja u to vreme i same ljudske prirode i emocije. Svojim pisanjem duboko prodre u čoveka i to ostaje u njemu dugo nakon čitanja. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Pišem svakodnevno, a trenutno je u pripremi knjiga poezije "Na ljubav daleko". Nadam se da će do jeseni ugledati svetlost dana. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Ne. Nemam talenat ni za jednu drugu vrstu umetnosti. Ranije sam se bavila ručnim radovima i izradom nakita, ali to je bio samo period. Pisanje je ipak izbor za ceo život i ono za šta sam zaista i rođena. Mihailo Ilić (Beograd, 1998) je pesnik, esejista i prozni pisac koji svoja dela primarno objavljuje u digitalnom formatu.
Po struci diplomirani ekonomista u oblasti marketinga i menadžmenta (sa posebnim fokusom na organizaciju događaja i odnose sa javnošću), Mihailo balansira između poslovnog sveta - gde radi kao konsultant za razvoj poslovanja u deep-tech sektoru za kompaniju Cambridge Nanomaterials Technology - i nezavisnog umetničkog stvaralaštva. Do sada je samostalno izdao tri e-knjige: filozofske dijaloge „Filozof i pragmatik – dijalozi iz snova” (2025), zbirku poezije „Prijatni dolasci” (2026) i samoironičnu pseudobiografiju „Mihailoverzum” (2026). Pored pisane reči, njegov izraz se preliva i u sferu zvuka. Na platformi Bandcamp objavio je dva instrumentalna albuma "Modern Machine Movie Museum" (2026) i "The Open Road Ahead (Tales of Western Pain)" (2026), dok trenutno radi na trećem projektu kojim zaokružuje muzičku trilogiju. Ovaj audio-rad postavlja temelj za njegov dalji kantautorski razvoj, u kojem planira da spoji elemente spoken word poezije i storytelling-a preko sopstvenih melodija, u maniru moderne Beat generacije. Trenutno živi, piše i stvara u Beogradu, usmeren ka daljem akademskom usavršavanju na master studijama i širenju svog multidisciplinarnog „Mihailoverzuma”. Poezija Mihaila Ilića na Poetumu: Ove pesme i priče ne oslikavaju moj generalni stil7 Ujediniteljska Kratka priča na Poetumu Mihaila Ilića: Čuvar izgubljenih frekvencija Sa Mihailom Ilićem smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Nemam omiljenog pisca, pesnika, pa čak ni knjigu. Za mene je čitanje uvek pitanje trenutka. Zato nikada nemam očekivanja pre nego što počnem da čitam. Dozvoljavam i knjizi i njenom autoru da me iznenade. Još uvek nisam siguran da li knjigama pristupam kao ljubitelj, kritičar ili analitičar – verovatno zavisi od toga šta autor uspe da podstakne u meni. Kao čitalac se još uvek pronalazim, nemam preference i tražim svoj pravi unutrašnji čitalački glas i slabosti kojima ne mogu da odolim. Valjda ću sa godinama znati mnogo bolje šta me najviše privlači. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Ovde postoje dve ključne faze. Kao dete, poeziju sam zavoleo kroz stihove Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Gradimira Stojkovića i mnogih drugih dečjih pesnika. Tada se rodila želja da pišem, iako mi u tom periodu nije baš išlo. Preokret se desio u ranoj adolescenciji sa otkrivanjem drugačije muzike. Potpuno novi pogled na pisanje doneo mi je Bob Dilan, a prethodno sam znao i za Balaševića. Potom su došli strani kantautori koji su progresivno otvarali zaključana vrata mog uma: Leonard Koen, Tom Vejts, Mark Nofler, a kasnije i Nik Kejv. Kasnije sam počeo dublje da analiziram i domaće autore poput Branimira Džonija Štulića, Vladu Divljana i Bore Đorđevića; previše je tu imena koja su ostavila neizbrisiv trag da bih ih nabrojao u jednom odgovoru. Pisanje mi je i ranije delovalo moćno, ali mi je falilo nešto što će taj osećaj približiti mojoj duši. Oni su to uradili kroz zvuk. Pored toga što sam vizuelna osoba, izuzetno mi je važno da umetnost doživim kroz različita čula; bez tog spoja, iskustvo ostaje prazno. Inače, vredi spomenuti i mog profesora srpskog iz srednje škole koji nas je upoznao sa Bodlerom i Kamijem, u pitanju su dela "Albatros" i "Stranac". Filozofski ton koji produbljuje stvar i budi intelektualna čula je ono što me takođe osvešćuje. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Trudim se da se ne bavim tom temom previše. Ima takvih slučajeva definitivno, ali nisam siguran da su vredni pomena. Mislim da je uvek bolje rešenje iznova slaviti ono za šta već znamo da je kvalitetno. Poslednjih godina svedoci smo trenda da se i ono što je oduvek bilo vredno spori i dovodi u pitanje i to uglavnom iz neznanja ili jako loših namera, što smatram pogubnim. Kada počnemo da sporimo ozbiljan kvalitet, tada je vreme da se zapitamo da li smo uopšte vredni ovog života koji nam je dat. Skrnavljenje formiranih remek-dela jednostavno nije rešenje. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Verovatno ih ima više nego što bismo ikada mogli da zamislimo. Svi bismo, na primer, voleli da sa sigurnošću znamo ko su autori Biblije, ili ko su originalni tvorci naših narodnih umotvorina i epskih pesama. Sa druge strane, postoje ljudi koji su u javnosti prepoznati kroz druge profesije, a čija pisana reč nosi ogromnu težinu – poput Slavoja Žižeka, Milana St. Protića ili Edvarda Bernajsa sa njegovom knjigom 'Propaganda'. Fasciniraju me i oni za koje nismo ni znali da su se oprobali u pisanju. Volim primer Nikole Tesle, koji je napisao jednu pesmu i posvetio je mistiku Viereku. Iz te jedine pesme potpuno je jasno da je Tesla čitao izuzetno mnogo poezije u svom životu i bio više od naučnika; u suprotnom, nikada ne bi mogao da napiše takve stihove. Nije bio samo taj pravoslavni Srbin kako ga naši mediji uglavnom predstavljaju, već se družio i sa misticima. A i to možda malo razbija taj narativ da ljudi iz sveta nauke ne treba da pokazuju interesovanje za stvari poput poezije. To su zanimljivosti kojima danas pridajemo premalo pažnje. Na kraju, u čast mog oca – za koga znam da će ovo u nekom trenutku pročitati – želim da pomenem trojicu nepravedno zaboravljenih pisaca sa ovih prostora: Milisava Antonijevića, Anđelka Krstića i Radivoja Sofronića. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Obično nisam tip čitaoca koji se vraća celokupnim knjigama. Najveći razlog za to je faktor iznenađenja, koji se teško može ponoviti i doživeti na isti način drugi put. Izuzetak pravim jedino ako prođe više od petnaest ili dvadeset godina. Uglavnom se vraćam samo određenim odlomcima ili upečatljivim scenama koje nosim u sećanju, ali celokupnom iskustvu iznova – zaista retko. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? To počinje češće da mi se dešava u poslednje vreme. Imam toliko toga što bih želeo da čitam, ali se suočavam sa izazovom postavljanja prioriteta u moru drugih obaveza i interesovanja koja traže moje vreme i pažnju. Kada čitam, želim ili da se knjizi posvetim u potpunosti, ili da je čitam kao rasterećenje. Neke knjige se jednostavno ne uklope iz prve u taj miks strasti, istraživanja i pronalaženja sebe. Još uvek učim šta je ono što bi mi u datom trenutku najviše prijalo. Nedefinisani čitalac u meni ume da napravi problem i priznajem da se nekada osećam pomalo osramoćeno što te knjige nisam priveo kraju. Volim da završim ono što počnem i kada se to ne desi, to ume da me poremeti. Nije lako, jer se neke stvari u životu nikada zapravo i ne završe – samo se zaglave. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Poslednju deceniju i po, otkako sam u ranoj adolescenciji ponovo počeo da pišem, to je nešto što me je sasvim sigurno održalo u životu, ako smem tako da se izrazim. Da nije bilo toga, verovatno bih provodio svoje dane mnogo besmislenije i prepuštao se stvarima koje za mene nemaju veliko značenje. Ovako, kroz pisanje, moj život dobija smisao. Ono mi pomaže da vidim dublje, da osvestim sopstvene nedostatke i da radim na njima kada osetim da za to postoji ogromna potreba. Jedini način da imamo želju za napretkom jeste da shvatimo da nam nešto nedostaje, a onda svesno krenemo po to. Zahvaljujući pisanju verovatno bih danas znao kako da živim život i bez samog pisanja, što smatram velikim ličnim trijumfom i oslobođenjem. Puno dugujem ovoj umetnosti. Uglavnom zbog tog duga imam potrebu da nastavim i da ostavim nešto vredno iza sebe – sve drugo je sekundarno. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Primećujem da mnogi autori znatno lakše odgovaraju na ovo pitanje nego što bih ja ikada mogao. Kod mene zaista nema pravila. Ne mogu čak ni da kažem da za mene važi onaj klasični šablon 'da se bolje piše kada je teško'. Trudim se da mi pisana reč donosi slobodu, a ne da me zarobi u kavez – makar taj kavez bio i definicija toga šta me najviše inspiriše da pišem. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Voleo bih da sam napisao bilo koju knjigu Dena Brauna ili Haleda Hoseinija. Kada sam prvi put pročitao jedno Hoseinijevo delo, ostao sam impresioniran njegovom neverovatnom lakoćom jezika i dubinom koju uspeva da iskaže. Ta specifična toplina u njegovom sadržaju i dan-danas mi se javi u grudima čim pomislim na njegove priče. Sa druge strane, sve bih dao da umem da pišem u stilu i kroz narativnu logiku Marka Noflera. On poseduje tu jedinstvenu kantautorsku moć. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Pisanje sam zavoleo kada smo drugar iz klupe i ja u osnovnoj školi kao mali pisali zajedno - sastave, pesme, uglavnom kao domaće zadatke, a neretko i na časovima. To je pokrenulo iskru. Čitanje sam zavoleo nešto kasnije. A trenutak kada se i jedno i drugo spojilo je bilo nešto što je promenilo sve. Tada je postalo jasno da jedno bez drugog ne može. To sam najviše shvatio kada sam pogledao intervju Zorana Živkovića, domaćeg pisca naučne fantastike, koji je prevođen na više jezika. 11. Šta trenutno čitate? Pripremam se da započnem novu knjigu Dena Brauna 'Tajna nad tajnama', a uporedo sa njom čitaću 'Ex Yu Rok enciklopediju 1960–2023' Petra Janjatovića, koju sam započeo ranije. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Inače nisam sklon tome da preporučujem knjige, osim ako prethodno dobro ne razmislim o tome. Međutim, ovog puta ću dopustiti sebi malo više spontanosti. Moja preporuka je knjiga 'Merlin – izgubljene godine' autora T. A. Barona, iako naizgled deluje kao lektira za decu. Ovo vreme u kom živimo – možda još nemilosrdnije nego mnoga druga pre njega – traži od nas da se redefinišemo, odnosno da ponovo stvorimo sebe. Ono nas na neki način prisiljava da zaboravimo ko smo. Ova knjiga govori upravo o tom zaboravu, ali i o tome kako u njemu iznova izgraditi sopstveno biće. Ponovnim stvaranjem sebe mi zapravo otklanjamo zaborav i u nekom trenutku dolazimo do prave istine, ostavljajući iza sebe razne mitove i legende na koje smo naišli usput. Ako je najveći čarobnjak svih vremena morao da prođe kroz taj proces i ponovo stvori sebe, zašto bismo mi, obični smrtnici, osećali bilo kakvu vrstu sramote da napravimo taj isti korak? 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Uglavnom uvek nešto pišem, ali se kod mene nikada unapred ne zna šta će od tog materijala na kraju ispasti. Može da bude pesma, koncept za novu knjigu, tekst za audio-naraciju, a može da se upotrebi i u neke praktične, marketinške svrhe – kao slogan, reklamni tekst ili džingl. Zaista se nikada ne zna u kojoj formi će reč pronaći svoj konačni oblik i ta sloboda u stvaranju mi izuzetno prija. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Danas se svašta naziva umetnošću – nekada sa punim pravom, a nekada sa ne baš jasnom logikom. U svakom slučaju, definitivno ne očekujem da se moja spontana, kreativna priroda zadrži u samo jednoj oblasti. Voleo bih da dam neki doprinos muzici pre svega, kojoj mnogo dugujem, ali sam otvoren i za stvari poput marketinga, kreiranja sadržaja, grafičkog dizajna, video i audio formata – bilo čega što može da pomeri svet napred. To su vrednosti za koje su se, na svoj način, zalagali i Stiv Džobs i Robin Hud. Život sam po sebi treba da bude umetnost, simulacija u kojoj ima mesta za njih obojicu. Neke stvari u 21. veku više nisu prihvatljive jer ne idu uz narative slepog tehnološkog napretka, već upozoravaju na otuđenje. Interesantno je koliko nas tehnologija tera da zaboravimo na sopstvenu neljudskost. U svakom slučaju, citiraću (i blago parafrazirati) sebe iz ranih fakultetskih dana: razne vrste umetnosti volim, samo čekam da barem jedna vrsta umetnosti prigrli i zavoli mene, kada za to bude vreme. Kada dođe taj dan, onda bi ovaj intervju verovatno izgledao dosta drugačije. Danica Pavlović je rođena 1976. u Beogradu.
Objavila je zbirke pesama Vertikalni horizont (Matica srpska, 2002), Slobodna teritorija (Orion Art, 2011) i Zabava kod mojih ja (Kulturni centar Novog Sada, 2025) za koju je dobila nagradu “Biljana Jovanović”. Učestvovala je u projektu Dnevnik 2000 (Centra za stvaralaštvo mladih, 2001) i projektu A megaphone (ChainLinks, 2011). Kao članica Ažinove škole poezije i teorije koju je vodila Dubravka Đurić, bila je urednica i autorka u zborniku Diskurzivna tela poezije (AŽIN, 2004). Zastupljena je u antologijama Mamihlapinatapei (Beografiti, 1998), Tragom roda – smisao angažovanja (Deve, 2006), Iz muzeja šumova (V.B.Z, 2009), Prostori i figure (Službeni glasnik, 2012), Van, tu, free (OFK, 2012), Restart (Dom kulture Studentski grad, 2014), Cat Painters (Dialogos, 2016), Ovo nije dom (Rekonstrukcija Ženski fond, 2017), Tela i jezici u pokretu (Rekonekcija, 2024). Bila je saradnica časopisa ProFemina. Poezija Danice Pavlović na Poetumu: Istorija Rascvetavanje Dolina krvi Aplikacija za disanje Perforacije Sa Danicom Pavlović smo uradili intervju koji možete čitato u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Pošto imam puno omiljenih, svaki put na ovo pitanje odgovorim drugačije. Sada bih pomenula Asju Bakić koja je napisala sjajnu zbirku pesama „Može i kaktus, samo neka bode“ i dve zbirke priča „Mars“ i „Sladostrašće“. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Na moj način pisanja je najviše uticala grupa pesnikinja okupljenih u okviru Ažinove škole poezije i teorije koju je vodila Dubravka Đurić. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Mislim da klasici nisu klasici bez razloga, ali ja više čitam savremenu književnost. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Ima ih mnogo. Izdvojila bih Biljanu Jovanović koja je živela ispred svog vremena. Kada ona bude priznata kako treba, bićemo bolje društvo. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Kortasaru. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? „Školice“. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje mi je zadovoljstvo, komunikacija sa drugima i sa sobom. Značajno mi je kao disanje. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Inspiriše me literatura koju čitam, kao i ljudi koji bi da učine svet boljim mestom. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Volela bih da napišem neku sledeću knjigu koja mi se mota po mislima. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Volela sam da čitam odmah čim sam naučila, a počela sam da pišem u srednjoj školi inspirisana emisijama Darka Kocjana na radio „Pingvinu“. 11. Šta trenutno čitate? Čitam knjigu „Eseji o eksperimentalnoj poeziji: performativno, vizuelno i translingvističko u savremenoj umetnosti, kulturi i politici“ Dubravke Đurić i roman „Malo života“ Hanje Janagihare. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Preporučila bih roman „Rt“ Saše Ilića zato što je odličan, i univerzalan i akutelan. Takođe bih preporučila roman „Senka vodenog žiga“ Divne Popov, jer je veoma zanimljiv i tematski i strukturalno, sa upečatljivim glavnim likovima i ženskom perspektivom. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Počela sam da pišem novu zbirku pesama sa radnim naslovom „Konvergencija“. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Ne, ali volim sve umetnosti. Stefan Stanojević (Pančevo, 1995) pesnik koji je u svom gradu vratio učestala čitanja poezije, objavljen u nekoliko relevantnih, štampanih i onlajn antologija, časopisa, portala, zbornika u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori.
Objavio je zbirke poezije „Mladi Atlas” (BKG, Beograd, 2016) i „Napad panike” (Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, 2020). Poezija mu je prevođena na engleski, francuski, španski i hebrejski. Radio je kao novinar, fizički radnik, profesor na zameni, magacioner. Član je Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva. Radi u knjižari. Jedan od dugogodišnjih urednika najdugovečnijeg zbornika poezije i kratke proze mladih s prostora eks-Ju "Rukopisi". Organizator "Pančevačke književne ture", obilaska najvažnijih mesta vezanih za pančevačku književnu istoriju i nasleđe. U pripremi je njegova treća zbirka poezije "Dosada u podne, suicid u ponoć". Poezija Stefana Stanojevića na Poetumu: Praznik Ja sam lažov Moj otac Viktor Frankl Revolucija Poznajem tipa Sa Stefanom Stanojevićem smo uradili intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Kada bih morao da izaberem jednog na osnovu njegovog života i autorskog rada - bio bi to bez ikakve sumnje Miloš Crnjanski. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Rekao bih da je moj sadašnji stil neka mešavina različitih stilova pisanja, najčešće primećujem kombinaciju pesama Rejmonda Karvera, Tadeuša Ruževiča, Zbignjeva Herberta, ali i Novice Tadića i Brane Petrovića. Njihova tehnika, motivi, ritam, sve čime su se služili, neminovno sam preuzeo i ugradio u svoj izraz. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Nikada neću razumeti fascinaciju mnogim čitanim ili preporučenim autorima, ali nemam nikoga koga bih izdvojio. ako bi to bio zaista neki nagrađivani, međunarodno poznati autor, morao bih da obrazlažem zašto mislim da nije ništa posebno, a možda samo još uvek nisam čitao jedno njegovo delo koje bi mi se dopalo. Sve više sam ubeđen da svaka knjiga ima svog čitaoca i u redu je da postoji izbor. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Sergej Dovlatov. Tek poslednjih nekoliko godina ovaj div dobija određenu pažnju naše čitalačke publike i ne propuštam priliku da ga preporučujem ljudima. On je tvrdio da je njegova najveća nesreća "smrt Ane Karenjine", a meni je najveća nepravda što Sergej Dovlatov nije doživeo raspad SSSR. Da doživi pobedu nad jednom opakom mašinerijom i kruniše svoju životnu borbu. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Zbirke poezije koje čitam svake godine su "Svi mi", sabrane pesme Rejmonda Karvera i "Itaka i komentari" Miloša Crnjanskog. U njima uvek ima nečega novog što primetim, čemu budem dorastao tek kada budem godinu dana zreliji. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? "Buka i bes" Vilijama Foknera. Ali planiram ponovo da se upustim u čitanje ovog autora. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Odgovori na ovo pitanje nisu nikada bili isti kad me neko pita. Pre skoro petnaest godina pisao sam svako veče, ponekad i nekoliko pesama. Ali shvatio sam da mi se tako "razvodnjava" ona snaga koju bi jedna dobra pesma iznela sasvim dobro. Pisanje mi pruža priliku da objasnim sebi okolinu i samog sebe, ujedno da pružim okolini i sebi novu perspektivu gledanja na određene pojave. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Nepresušnu inspiraciju i stalno interesovanje crpim iz članova svoje porodice, precima o kojima sam slušao priče i većina njih ima neverovatne situacije ili pojedinosti iz života koje smatram vrednima da se o njima pripoveda, ne zato što sam njihova krv, već zaista ima nečeg poetičnog. To su ljudi o kojima zvanična istorija neće pisati i zato pesnici ili pisci čine važnu kariku u civilizacijskom nasleđu. Takođe, teme se u našoj svakodnevici same nude, toliko je sve apsurdno i kontradiktorno da to treba raskrinkati. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Čitajući knjige Sergeja Dovlatova i Georgija Gospodinova, iznova budem ljubomoran što mnoge njihove redove nisam ja zapisao kao autor. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Naučio sam da čitam i pišem već nakon pete godine, o tome se vrlo dobro starala moja majka koja mi je čitala pred san, mislim da je to presudilo. U predškolskoj ustanovi prepričavao sam i domaštavao te priče svojim drugarima kad je bilo vreme za spavanje pa niko više nije spavao u mojoj grupi. U osnovnoj školi shvatio sam da volim da pišem, a u srednjoj školi počeo sam da pišem kratke priče i poeziju. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam drugu knjigu Granične trilogije Kormaka Makartija, "Prelaz", takođe na nedeljnom nivou pročitam i nekoliko knjiga poezije savremenih domaćih pesnika, budući da organizujem i vodim promocije i književne večeri u Pančevu i Beogradu tokom cele godine. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Ponovo je dostupno reizdanje u četiri toma, kapitalnog dela XXI veka, ispostaviće se - "2666" koje je napisao Roberto Bolanjo. Smatram ovo delo jednim od najvećih i najtežih romana koje sam pročitao u životu, a govori o međusobnom nerazumevanju i odustvu empatije određenih društvenih slojeva, brutalnom nasilju prema najugroženijima, siromašnima i izrabljivanima. Takođe, govori o naslednom, ljudskom nasilju samo radi nasilja, krvožednim i beskrupuloznim oblicima života koji imaju moć, vladaju nad nemoćnima i definitivno mrze život, čoveka, a naročito žene. Stoga smatram ovo delo odgovorom na mnoga pitanja zašto određene praiskonske, zverske osobine u oblicima života opstaju do danas. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Već nekoliko godina pripremam novu zbirku poezije "Dosada u podne, suicid u ponoć". Postao sam vrlo samokritičan i zahtevan, mnogo prepravljam i dopisujem, želim da to bude vredno čitanja i godinama nakon objavljivanja. Neće me zadovoljiti da to bude angažovano samo radi ubiranja pohvala određenih društvenih grupa, nemam ništa od njihovog tapšanja po ramenu. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Nemam nikakvih talenata osim možda razgovora. Suzana Rudić je pesnikinja i likovna umetnica – vajarka, čija poezija istražuje dubine ljudskog iskustva kroz lirski izraz koji spaja intimno i mitološko. Njena poezija objavljivana je i prevođena u više književnih časopisa i zbornika. Živi i stvara u Novom Sadu.
Poezija Suzane Rudić na Poetumu: Kako su tufne pojele bajku Nedelja Ošišana pesma Rođendanska Sa Suzanom Rudić smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Obožavam ruske pesnike i pisce, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Puškina, Konstantina Simonova. Njegova pesma “Čekaj me ” je za po meni najljubavnija pesma svih vremena. Možda sam preterano zaljubljena u rusku kniževnost, ali mislim da je ta pesma prepuna emocija. Koliko je samo tu ljubavi, iščekivanja, bola, ali I nezaborava I obećanja utkano. Pre svega vere, koja je stub prave I iskrene ljubavi . A danas, gde je danas prava I iskrena ljubav? Ko je spreman iskreno da voli I iskreno čeka? Da se iskreno moli za nas? 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Deda, stric, profesorka književnosti i Jovan Dučić. I naravno veliku podršku dugujem mojim prijateljima koji su verovali u mene. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ne bih u nikog da uperim prstom i da kažem da nečije delo ne valja. Ali, ako već govorimo o književnosti, mislim da ima toliko imam sjanih autora, ali da se za njih ne zna u dovljnoj meri. Veliki broj mladih piše poezi usled brojnih životnih nelagoda, i treba pisati, poezija nas učio o životu i životu. Za dobro delo potrebno je iskočiti iz kalupa savremenika. Lično, smetaju mi knjige koje u su sladunjave, koje ne nose nikakvu težinu, a ipak su ti autori u žiži javnosti. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Žao mi je što se o pesniku Tomislavu Marinkoviću malo zna. Bio je izuzetan čovek i pesnik. Nadam se da še njegove pesme živeti još dugo, davao mi je zanimljive savete. Verovao je da ću uspeti. Pre nego što je preminuo, posavetovao me da pisanje ne gledam kao borbu. Veliku nadu ulažem u mlade pesnike Radeta Šupića, Nikolu Trifića, Unu Radović, Tihanu Ticu, Branislava Vukovca, Vanju Paraču, Simonu Dmitović i mnoge. Od pisaca mogu reći da je Branislav Janković izuzetan. Svaka njegova opisana scena i rečenica u romanu ima posebnu težinu. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Vraćam se Branku Miljkoviću. Njime izdajem ruske pesnikem (smeh). Miljkovićeva poezija me primorava da razmišljam o životu. Ko smo mi, ko su ljudi oko nas, za šta treba živeti. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Braća Karamazovi. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Kada sam bila mlađa, smatrala sam da je pisanje zatvaranje, sada smatram da pesnik treba da bude otvorena kutija iz koje će da izlaze raznovrsni tonovi, od najlepše arije do grubih tonova koji itekako mogu vaskrsnuti iz nekog učmalog stanja i upoznati nas sa istinskom svrhom života. Pisanje je to koje spaja sa ljudima. Kada pesnik ćuti, tada pesma ispriča njegov život. Ako je pesma dobra, neće nam biti potrebna pesnikova biografija, on je svoj život izlio kroz stihove. Ali, ne samo svoj život, već i živote drugih ljudi. Meni je pisanje omogućilo da se oslobodim. Bude mi žao kada vidim da ljudi plaču na mojim promocijama, ali to je znak da sam živela i da sam u pesmu utkala i delove njihovih života. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Sasvim slučajni prolaznici, njihove oči ispunjene neispričanim pričama, događaji koji se dogode u sekundi, a pamte se večnost. Nedorečene rečenice i misli, trenuci hrabrosti i slabosti, sve ono što jedan čovek može da doživi. Najviše volim da pišem socijalne pesme, ali sa ljubavnim asocijacijama. Inspirišu me oni koje volim i oni koje sam volela. Ne kažu bez razloga da su oči ogledalo duše. Bude mi žao kada vidim kssko ljudi plaču na mojim promocijama, ali kasnije mi objasne da sam utkala deo njihovog života u pesmu. Zbirka pesama je posvećena mojoj generaciji koja ne sme da odustane od snova i generaciji pre nas koja je morala da potisne snove zbog predrasuda. Smatram da bi pesma živela, pesnik ne sme da se zaljubi u nju, mora da je pusti da živi svoj život, da pronađe put do publike. Pesnici su tu da otvoreno govore o problemima svakodnevnice, mada cena za to može biti ponekad visoka. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Definitivno bi to bila “Na Drini ćuprija“ i “ Prokleta avlija “. Volela bih da mogu napisati tako kompleksna dela sa specifičnom temom, zanimljivim likovima i moćnom porukom. Umeće je prikazati tu emociju i svaki karakter. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Kada sam napisala prvu pesmu za osmi mart mami i baki i kada sam imala prvu ulogu na priedbi u drugom razredu osnovne škole tumačila lik Pepeljuge. 11. Šta trenutno čitate? Volim da povremeno pročitam neku religioznu knjigu, innteresuju me sociologija i slično. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Predložila bih vam autore koje sam navela u prethodnom odgovoru. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Ne, trenutno nemam mnogo vremena, ali želim. Prošlo je godinu dana od objavljivanja „Šaptaja tišine’’ 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Završila sam Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Radim u školi u Bačkoj Palanci i povremeno u kuhinji. Nikola Radosavljević (1994) je pesnik i prevodilac iz Smederevske Palanke. Završio je master studije germanistike na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Piše poeziju i prozu, a bavi se i prevođenjem sa nemačkog i engleskog jezika.
Dobitnik je više književnih priznanja, od kojih se posebno ističe Timočka lira na 63. Festivalu kulture mladih Srbije u Knjaževcu 2024. godine. Njegovi radovi objavljivani su u brojnim zbornicima i publikacijama, kao što su Rukopisi, Tok, Šraf, Glubočica između obala, Pesničke rukoveti, Stig, na blogu čovjek-časopis, internet portalima Stella Polare i Strane, kao i u zbornicima Književnih vertikala i izdanjima Art grupe Akt. Prevodi su mu objavljeni u književnim časopisima Koraci i Polja, kao i fanzinu White Riot. Pesme su mu prevedene na francuski jezik. Radio Beograd 2 2025. godine objavljuje njegovu prvu zbirku poezije pod nazivom Madrugada. Živi i radi u Beogradu. Poezija Nikole Radosavljevića na Poetumu: Ferero roše Fado Girasnol Samo ne vreme wa la ghalib illa-llah Sa Nikolom Radosavljević smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? - Srđan Valjarević. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? - Sigurno gore pomenuti g. Valjarević, kao i Fernando Pesoa, ali ima tu tragova Vita Nikolića, Aleksandra Tišme, Bukovskog, Vitomirke Trebovac, kao i mnogih drugih. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? - Lik Ivana V. Lalića se javlja. Strepim kada dođe kraj jula i usledi nalet citata: Nikada samlji nego krajem... Blasfemija, ali ne volim ni Getea. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? - Ima toliko pesnika mlađe generacije o kojima bi trebalo više da se priča, kao što su Angelina Životić, Hristina Damjanović, Uroš Đorović, Pavle Zeljić, Stefan Basarić, Stefan Stanojević i mnogi drugi. Takođe, mislim da se nedovoljno govori o Dragani Mladenović, Srđanu Gagiću, Goranu Korunoviću, Danijelu Dragojeviću. Od starije generacije zapostavljeni su Mirjana Stefanović i Vito Nikolić. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? - Valjarević, Pesoa, Bukovski... Sve koje sam spomenuo, u principu, čitam iznova i iznova. Odvajajući se od poezije, volim da čitam Rumenu Bužarovsku, Miljenka Jergovića, Saramaga, Hemingveja, Markesa. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? - Ne volim da ostavim knjigu nedovršenu, ali jesam odustao na polovini Dana šestog, kao i blizu pedesete strane Uliksa. Obe nameravam da završim, ali u datim trenucima nisam mogao više. Sigurno da ima još knjiga koje sam započeo i ostavio, ali ne mogu da se setim koje su to bile. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? - To je želja i potreba. Nekada je planski, a nekada se samo desi. Ne moram da pišem svakog dana, ali je postalo nezamislivo da dan prođe, a da ne mislim o pisanju. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? - Putovanja, sećanja, stvari koje nas okružuju. Trenutno me urbana sredina opseda, a pogotovo gradski saobraćaj. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? - Zimski dnevnik. Puna usta Zimskog dnevnika Srđana Valjarevića, svakome ko bi da sluša. Starac i more, takođe. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? - Mislim da je to bila druga godina srednje škole. Želeo sam da pišem krimiće. 11. Šta trenutno čitate? - Trenutno čitam roman Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo Mirjane Drljević i zbirku poezije Sedativ za samoću Hristine Damjanović. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? - Debitantsku zbirku Angeline Životić, Naša matka. Autentično, hrabro i sigurno u izrazu obrađuje teme o kojima nije lako govoriti, a kamoli pisati poeziju. Otkrivajući toplu vodu mogu da preporučim i Maus Arta Špigelmana. Savršen strip o ljudima. Mangu Blue Period Jamaguči Cubase. Vodi nas kroz priču o delikventu koji otkriva slikanje i umetnost. Ozbiljna manga koja sadrži dobru priču, odlične crteže i atmosferu. Na kraju i Zimski dnevnik, svakome ko bi da sluša. 😊 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? - Da. U pripremi je nova zbirka poezije sa pretežno urbanom tematikom. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? - Bavim se prevođenjem sa nemačkog i engleskog jezika. Film me zanima, ali ostaje na istraživanju. Daleko od primene. Anica Miličević (Mostar, 1991.) je profesorica violine, ljubitelj knjiga i slobode, skupljačica snova dvojice šašavih dječaka i svemirska suputnica jednoga posebnoga čovjeka. Trenutno živi i radi u Osijeku, putuje mislima i neizgrađenim koridorom 5c za Mostar. Od malena zapisuje svoje misli i sjećanja. Posljednjih godina dobila je nekoliko književnih nagrada, te ušla u mnoštvo užih i širih izbora za iste. Kratke priče, impresije i ponešto poezije objavila je na stranicama Booke.hr, *čovjek-časopis*, Metafora, Časopis Kvaka, Ajfelov most i Perkatonic.  Poezija Anice Miličević na Poetumu:
Oglas Epitaf Neumoljiva Cipele Sa Anicom Miličević smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Budući da knjige biram prema trenutačnim raspoloženjima i emocijama, teško mi je dati jedan odgovor na ovo pitanje. Mogu izdvojiti autore koji su mi tijekom godina značili i koje sam nosila sa sobom: Dario Džamonja, Miljenko Jergović, Marina Vujčić i Elizabeth Strout. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Mislim da to nije bio nijedan književnik, nego moj otac. On je oduvijek zaljubljenik u pisanu riječ i cijeni je u svakom obliku, a ponajviše pamtim naše zajedničko listanje novina i komentiranje kolumni. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Nisam baš osoba koja pretjerano vjeruje u bilo kakvo kategoriziranje, pa samim time i ne znam mnogo o književnim rangovima, no ako ćemo se voditi prema zvučnosti imena moram priznati da mi osobno nikada nije sjeo Paulo Coelho. To je naravno samo moj subjektivni dojam. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Znam da živimo u vremenu kada postoji jako mnogo dobrih književnika, kako na regionalnoj tako i na svjetskoj sceni i mislim da zapravo možemo biti i sretni i ponosni sa našim suvremenicima. Potakla bih svakoga da malo pročačka po mladim autorima iz svoje okoline, ja ću konkretno iz Hrvatske izdvojiti Lucu Kozinu, odličnu prozaisticu i autoricu jako važne knjige „Vidjet ćeš kad odrasteš“. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Bez razmišljanja, Meši Selimoviću. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Moram priznati da sam pročitala svaku knjigu koju sam započela, to dugujem svom OKP-u, jednostavno mi je nemoguće ostaviti knjigu nedovršenu i iskreno zavidim svim ljudima koji to mogu 😊 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje je za mene svakako vid terapije i nešto u čemu silno uživam. Volim priče koje žive sa mnom i poprimaju svoje obrise i spremaju se na život van moje glave, volim likove koji se krenu stvarati u mojoj svakodnevnici, volim suživot koji mi pisanje nudi. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Moja okolina, moje djetinjstvo, sjećanja, svijet koji se događa oko nas. Prestala sam vjerovati kako je umjetnost tamo negdje, na pijedestalu na koji smo je sami postavili. Umjetnost živi, raste i diše zajedno s nama, u prolaznicima, u pijaci petkom, u susjedima, u pokretima, naglascima, govorima. U svemu. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Harry Pottera :D iako to možda onda i ne bi bila ta knjiga. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Jako rano, čitati sam naučila još prije škole, a da sam u to apsolutno zaljubljena shvatila sam pročitavši knjigu Peri, Felixa Saltena. Djevojčica iz knjige je moja imenakninja i ja sam uskoro shvatila da dok čitam, mogu biti tko god poželim i gdje god poželim. Obišla sam svijet u osnovnoj školi, a da se nisam makla s kauča. 11. Šta trenutno čitate? Dobri sin, južnokorejske autorice You-jeong Jeong, izuzetan psihološki triler, napet, zanimljiv i prepun obrata. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Također knjigu koju sam pročitala prije ove, Sama si to tražila, irske autorice Louise O’Neill. Još uvijek sam pod dojmom i mislim da bi ju trebali čitati svi, mladi, stari, mladići, djevojke, starci, starice. Zato što je jako važno govoriti o temi ove knjige, o nasilju, o stigmi žrtve, o ulogama koje sami sebi dodijeljujemo, o društvenoj konstrukciji ispravnoga i pogrešnoga. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Ja uvijek nešto pišem, nešto pripremam, najčešće se zapletem u te pripreme i zaboravim na konačni rezultat, tako da mi jedino preostaje vjera u vrijeme koje će pokazati svoje 😊. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Da, radim kao profesorica violine u glazbenoj školi, a moj suprug je pjevač u kazalištu, djeca obožavatelji likovnih tehnika koje zahtijevaju zavidnu količinu nereda, tako da smo jedna kaotična, ali sretna obitelj. Dubravka Matović, profesor srpskog jezika i književnosti, autor je knjiga: Imam i nemam, Sentimentalna kuhinja, Mleko, Istorija baštovanstva. Saradnik je za književni program ARLEMM festivala i moderator književnih večeri, a kao autor zastupljena je od prvog broja u časopisu ARLEMM.
Autor je radionica pisanja za decu koje realizuje pod imenom Centar za pisanje. Završava master Integrisane komunikacije. Poezija Dubravke Matović na Poetumu: Zaobljenje sočiva Film Trebalo je Sa Dubravkom Matović smo uradili i ntervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Onaj koji piše sa svrhom i čitaoca čini boljim nego što je bio pre njegovog teksta. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Na moj način pisanja najviše su uticale stotine knjiga iz gradske biblioteke koje sam pročitala u nižim razredima osnovne škole, a onda pojedinačni autori koji su mi pokazali kako se još može pisati, kako ja ne mogu, ili mogu, kako ja želim ili kako ne želim… Vasko Popa, recimo, dao mi je lekciju o odnosu broja reči i veličine njihove poruke. Dragan Bošković pokazao mi je da reči ponovo oblikuju svetove… 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Knjige imaju svoje čitaoce, a oni vrednosne sudove. Moj vrednosni sud ne poklapa se često sa sudom okoline, a trenutno prolazi i kroz redefiniciju. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Mnogi. Široj javnosti je obično poznato ono što joj se plasira, pa su poznati autori oni koji se svojim delima i vrednostima koje daju drugima uklapaju u neku višu logiku. Poezija u vremenu u kom živimo nije proizvod koji se masovno konzumira, ali i dalje proizvodi radost. Zašto je to tako? 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Školske lektire koje nanovo obrađujem s novom generacijom. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Ima ih više, iz različitih razloga. Lepo je što poezija i ne mora obavezno da se čita u jednom smeru od naslovne do poslednje korice. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pišem otkad čitam i pišem i to je kao neka moja karakterna osobina. Bilo je vremena u kojima sam čeznula da to što pišem bude prepoznato kao nešto kvalitetno i korisno javnosti. Međutim, to nije pravi smisao pisanja. Smisao pisanja, kako ga lično shvatam, prevazilazi mene, moje moći, moje potrebe. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Više je reč o godišnjim dobima i životnim etapama. Izdvojila bih proleće. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Volela bih da sam napisala “Kroz pustinju i prašumu”! 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Sa 4,5 godine kad sam naučila da čitam i pišem i počela aktivno da čitam i pišem. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno imam bar 15 započetih knjiga i ne znam koju ću knjigu pročitati do kraja i kad! Jedna od njih je i “Pohvala rimovanju” koju sam dobila pre mesec dana. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? U zavisnosti od razloga, preporučila bih različitu vrstu literature i različite knjige. Ovako, slobodnim izborom, predložila bih Vam dnevnik oca Vasilija Kostića kao nešto što najverovatnije niste čitali. To je “Zatočenik manastira Vojlovica”, gde se mogu pronaći mnoge direktne i indirektne informacije koje objašnjavaju tadašnje i današnje vreme. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Već neko vreme imam spreman rukopis nove zbirke, koji ste predstavili i na svom blogu. Hvala! 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Ne :) Marijana Jakobac (02.03.1993.) je umetnica koja svakodnevno beleži lepote ovoga sveta. Profesionalno teži da bude novinarka ozbiljno usmerena ka kulturi. Velika je ljubiteljka poljskog jezika i književnosti, kao i lutkarske umetnosti o kojoj predano piše novinarske tekstove. Godine 2012. završila je srednju Baletsku školu u Novom Sadu, kao stručni igrač savremene igre. Amaterski se bavila glumom sedam godina. Strastveno piše pesme, fotografiše,
leti, živi i pleše, ali ne balet, nego ples španskih cigana iz Andaluzije, flamenko. Svoje pesme je objavljivala u poetskom zborniku Poezija narodu (2020.), kao i u antologiji novosadske ženske poezije Nevidljiva zebra, i na portalima i literarnim konkursima: Branko Miljković – Princ poezije, Oblakoder, i Red Door. Godine 2017. kreirala je i sopstveni mali blog Marijana na kom redovno objavljue nebeske stihove. Poezija Marijane Jakobac na Poetumu: Jedan dan Koliko vremena imamo Onakva kakva jesam Priroda je hram Ti Sa Marijanom Jakobac smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Definitivno, Branko Miljković, Tadeuš Ruževič, Rumi, Hese i Dostojevski. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Ima više faktora. Ono što je proživljeno i pročitano, uvek se nekako zanimljivo prepliće. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ne bih da imenujem, ali precenjuju se banalnost i egzibicionizam, kao i opšta mesta ako govorimo o savremenoj književnosti u ovom veku. Naravno, ovo je samo moje mišljenje i ukus, svako ima pravo da voli i misli drugačije. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Ima ih dosta, ali ako bih konkretno neke izdvojila, to su Dušan Vasiljev i Momčilo Nastasijević. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Vraćam se Miljkoviću, Heseu, Sartru i Džim Morisonu u poslednje vreme. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Auuu bolje da ne kažem, isto nešto totalno moderno. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? To je igra neprekidna, prožeta maštom iz stomaka, to je potreba veća od mene same, koja me je naučila ljubavi. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Ne znam, nekad mislim da nisam čovek, već životinja, inspriše me sve što je prirodno i spontano i slobodno i beskrajno, i pelepo, a život je lep. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Malog Princa. Ja sam lisica iz malog princa. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? U osnovnoj sam počela da pišem, a tokom srednje škole se taj put iskristalisao. 11. Šta trenutno čitate? Vesnu Parun, melem. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Jan Njemec Istorija svetla, i Nemi pijanista Paola Kapriolo, otvoriće ti se novi putevi i percepcije kad ih pročitaš. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Pripremam svoj prvenac, zbirku poezije. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Da. Više kao ljubitelj umetnosti, fotografijom, flamenkom. A ostalo sve upijam, sunđer sam natopljen svim granama umetnosti i volim more, more je za mene isto umetnost. Milena Stanojević. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za srpski jezik i književnost. Piše prozu, poeziju, eseje, kao i prikaze knjiga i filmova. Radove je objavljivala u brojnim domaćim i regionalnim časopisima i na portalima, među kojima su: Kulturni dodatak Politike, Koraci, P.U.L.S.E, Kult, Tvoj magazin, Filozofski ogledi, Librum klub, Književna radionica Kordun, Čovjek časopis, Strane, Srebrni vijenac, Kuš, Crte i reze, Sinhro, Izvornik, Kiprijanov kladenac, Stela polare, Ekerman, Naše stvaranje, kao i u magazinu Putuj sigurno (putopisi). Objavila je zbirku priča “Na korak do cilja”, kao i zbirku pesama “Zašto nisi slušala babu” koja je bila u užoj selekciji na konkursu Centra za afirmaciju stvaralaštva “Poetikum”.
Dobitnica je prve nagrade na konkursu Centra za kulturnu obnovu „Arheofutura“ za najbolji esej na temu kritike savremenog društva. Jedna je od pobednica na Librumovom konkursu 100 najboljih pesama za 2024/2025. godinu i dvostruki finalista na konkursu za Književnu nagradu “Andra Gavrilović” u kategorijama za najbolju pripovetku i najbolji prikaz knjige. Jedna je od finalista na konkursu za Književnu nagradu “Dragan Rokvić” za najbolji rad na temu “Šta je ozbiljno stvaralaštvo”. Na regionalnom konkursu Klimatska akcija kroz poeziju i fotografiju u okviru projekta Climateurope2 u organizaciji Centra za promociju nauke bila je deo najuže selekcije, a pesme su joj odabrane kao deo publikacije i izložbe na Kalemegdanu. Bila je u užoj selekciji više poetskih konkursa (Poetikum izdavaštvo, Neos izdavaštvo, Književna nagrada „Luka Milovanov Georgijević“), kao i u najužem krugu proznog konkursa Književnog esnafa za ediciju Reč i smisao. Poezija Milene Stanojević na Poetumu: Letnji senzori O lekovitom bilju u vreme bauka Zašto nisi slušala babu Cvetanje Ponuda za letovanje Sa Milenom Stanojević smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1. Vaš omiljeni pesnik/pisac? U mom čitalačkom svetu sve počinje i završava se sa Andrićem. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Uticaji su neminovnost iako stvarni spisateljski put počinje tek kada se istih pisac oslobodi. Podjednako volim Selenićevu dugu rečenicu, kao i Valjarevićevu tihu a snažnu misao. Verovatno me je najsnažnije oblikovao Mihajlo Pantić. Kao i u životu, tako i u pisanju, najvažnije je kretanje, sazrevanje. Na kraju krajeva, “u koracima je uglavnom sva promena”. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Uvek onaj koji prednost daje taštini i aktivizmu u svom delu pre nego da udahne život svom junaku. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Nekada je blagodat biti nepoznat a kvalitetan. S tim što verujem da svet uvek čuje za pisca. Udesi to sve lepo vreme i strpljenje. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Kada želim da se podsetim koliko je čovek kompleksno biće, uvek Vladeti Jerotiću. Kada me zanima društvena i nacionalna dimenzija, to je Slobodan Selenić. Iznova Andriću i Goranu Petroviću. Razloga je bezbroj, na prvom mestu su stil i jezik. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Pre ću se odlučiti da pročitam, makar sa naporom, nego da ostavim na pola. Jedna od takvih je Kavabatina “Lepota i tuga”. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Hleb moj nasušni. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Koliko prašina na makadamu, izborano lice, brazde za krompir u bašti i morska so u kosi, toliko i nečije guste obrve, stisnute vilice ili lakovane cipele. Život ima beskonačno mnogo situacija kojima može da podstakne na stvaranje. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? “Dorotej”, Dobrilo Nenadić. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Vrlo verovatno onda kad sam naučila da pišem i čitam. Kada sam pred polazak u peti razred dobila komplet lektire (što je rođendanski poklon koji pamtim kao najveću radost), već sam bila nepovratno zaražena čitanjem. 11. Šta trenutno čitate? Upravo završavam “Vašar taštine” Vilijema Tekerija. Jer “sve je taština, taština nad taštinama”. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? “Quo vadis, Domine”, Henrik Sjenkjevič. Odgovori su tu. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Bez pisanja se ne može, bez čitanja još manje. Novi prozni rukopis je završen, radim na drugom poetskom. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Najbolja odluka u mom životu je odluka da krenem na ples. Od tada i zauvek, ples je moja jedina stvarna ljubav. Marina Kuzmić Laszlo (1978.) pjesnikinja je, prevoditeljica i lektorica iz Zagreba, a osim poezije piše i mikroprozu, kratke priče i osvrte. Može je se čitati po književnim portalima, u književnim časopisima i na Facebooku. Zasad ima jednu objavljenu zbirku pjesama. Bila je urednica na poznatom blogu čovjek-časopis, gošća u pazinskoj Kući za pisce, a odnedavno na Instagramu stvara virtualne književne bedževe koristeći stihove pjesnikinja iz regije.
Poezija Marine Kuzmić Laszlo na Poetumu: Što mi je potomak ispričao o vremenu nakon života Mom tati je zauvijek nepunih pedeset pet Naša susjeda hrani ptice u štiklama Protagorin poučak Čudo Uspomene Sa Marinom Kuzmić Laszlo smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? / 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Dobriša Cesarić i Miroslav Antić – toliko različiti i toliko izlizano popularni, a toliko dubinski moji. Cesarića uvijek rado spominjem i kao kolegu po lektorskom zanatu. Zatim Wilde i Poe, Jesenjin. Od pjesnikinja prvenstveno Vesna Parun i Desanka Maksimović. Sve je to neka „stara škola“, tekstovi koje sam od djetinjstva gutala, prepisivala, učila napamet i stalno im se vraćala. Zatim Slamnig, poeta ludens. Velik je i utjecaj pjesnika koji su pisali (i) za djecu i humorista, Luko Paljetak, Zvonimir Balog, Pajo Kanižaj. Na moje pisanje značajno su utjecali i tekstopisci i kantautori, Cohen, Cave, Balašević, Gibonni, Hus, Alanis Morisette. Rekla bih i Taylor Swift, ali zapravo ne jer pišemo istovremeno pa nije „utjecala“ na mene. Moje pisanje ipak nije u užem smislu tradicionalno i kanonsko, iako uglavnom ostaje „popularno“, a prvu su mi pravu slobodu i smjelost u pjesmi još u srednjoj školi dale zbirke Ane Horvat. Nadovezale su se Zorica Radaković i Tatjana Gromača, a još puno, puno kasnije Monika Herceg i Lidija Deduš, te Suzana Matić, koja mi je uz dotadašnji grč i prkos dopustila i jednu novu nježnost. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Precijenjeno je sve što je vješto bez supstancije, sve što je samozaljubljeno bez kontakta s dubljim sobom i sa stvarnim svijetom, a što je oboje nužno čak i za tekstove koji nisu pisani da budu nužno “duboki”. Ovo zvuči zdravorazumski i kao da se podrazumijeva, ali u produkciji i praksi ima doista svačega. Ne bih navodila imena. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Podcijenjeno je mnogo toga, prečesto se igra na sigurno i mnogi zbog toga ne dobiju šansu da se istaknu, pogotovo mladi, koji, unatoč cjelokupnoj navodnoj propasti odgoja, discipline i civilizacije općenito, ipak itekako imaju što za reći. Zato je dobro što postoji velika kultura književnih web portala (kao što je i Poetum) koji doslovno u tom smislu šire vidike. Treba pratiti i stranice manjih izdavačkih kuća, pogledati uže izbore raznih natječaja, posjetiti knjižnice, malo prokopati ispod površine. Naravno, i na površini ima doista odličnih knjiga, npr. u zadnje vrijeme me posebno očarala „U kući i vrtu bilo je mnogo cvijeća“ Gabrijele Rukelj Krašković. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Dobriši Cesariću, mada na polici imam samo jednu njegovu zbirku, i to onu s pločom, a ploča je davno izgubljena. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Bilo ih je puno. Nisam nikad čitala knjigu do kraja samo zato što sam je počela. Vjerujem u praktična odustajanja, ne samo u čitanju. Život je kratak. Za neke mi je knjige žao što ih nisam pročitala do kraja ili sam ih zbog nedostatka vremena čitala napreskokce, pogotovo dok sam spremala ispite iz književnosti. Imam čak i jedan popis takvih knjiga, uz želju da im se jednom vratim. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Izuzetno mi je značajno, predstavlja mi apsolutnu nužnost. Pišem od malih nogu i uvijek mi je to bila najdraža aktivnost u slobodno vrijeme, uz čitanje i prepisivanje citata i pjesama u tadašnje „pjesmarice“. Pisala sam pjesme, priče, razmatranja, dnevnike u golemim količinama. Moj tata se uvijek ljutio što nisam kao normalna djeca pa da vani trčim i skačem i družim se, iako naravno da je bilo i toga. Nakon nekih realno nepotrebnih životnih pauza u pisanju, gdje su me drugi ili sam sama sebe uvjerila da od toga nema vajde i da je sve već rečeno, a i od toga rečenoga je većina čista glupost, danas pišem više nego što realno stižem, i to mi je jako drago. Nemam namjeru prestati. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Zapravo svi i sve, ali najviše bliski međuljudski odnosi, male stvari koje ukazuju na velike, psihologija koja je u podlozi. Ljubav svake vrste, život koji svi živimo, svakodnevna zamjeranja, prilagođavanja, (ne)prelaženja preko samih sebe. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Od već napisanih nema niti jedne u potpunosti takve, ali voljela bih da sam napisala tu jednu svoju koju već dugo nosim u glavi, pa ću je možda i ostvariti. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Vrlo rano, prema mišljenju nekih i prerano. Naučila sam povezivati slova već s neke tri godine jer me to jako zanimalo, a bila sam u sedmom nebu kad mi je koju godinu kasnije bratić poklonio svoje tri početnice Dobro jutro nakon što je završio prvi razred. Iz trećeg dijela, u kojem se nalaze dulji tekstovi, nikada neću zaboraviti potresnu priču o dječaku koji je morao žrtvovati svog ljubimca zeca kako bi obitelj nahranila ranjenog partizana. Imala sam i knjigu 365 pripovjedaka, koja je divan sažeti sklop svega iz književnosti i opće kulture. Čitanje i pisanje uvijek mi je bilo draže od bilo koje druge aktivnosti. Danas ne mogu reći da mi je draže, više je nekako „paralelno“, jer sam definitivno vrlo interaktivna osoba, pa mi je jako važna komunikacija i živi dodir. 11. Šta trenutno čitate? Čitam knjigu o teškim psihijatrijskim poremećajima, „Into the Abyss“ autora A. Davida. Netom prije toga pročitala sam „Šta je važno na kraju?“ Irvina i Marilyn Yalom, knjigu o pripremi za smrt. Neobično za ljetno štivo i ne bi ušlo u kategoriju „književnost“, ali trenutno mi to baš odgovara, daje mi novu perspektivu na život i rad. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? To je stvarno teško reći, meni i nemoguće, jer se ne poznajemo dobro, a ne odgovara svaka knjiga i svaka tema svačijem senzibilitetu. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Pjesme pišem stalno pa ih stalno i razvrstavam u neke okvirne cikluse i zbirke, no nemam nikakvo štampanje na vidiku. Sad već imam i određen broj kratkih priča pa možda i njih posložim u zbirku, ako im uspijem naći neki zajednički ritam i poveznicu. Voljela bih napisati roman, ali mi je život i mozak u ovom trenutku za to previše fragmentiran. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Velika sam usmena pričalica i pripovjedačica, ne znam računa li se i to. Volim i glumiti i interpretirati. Također, u zrelijoj dobi počela sam i crtati, što mi je uvijek bio osobni tabu i bila sam uvjerena i od sebe i od okoline da mi apsolutno ne ide. Ispostavilo se, barem se meni tako čini, da mi sad odjednom ide, da sad odjednom mogu procijeniti prostor i biti u dobrim odnosima s papirom i ostalim likovnim priborom. Vidjet ćemo hoću li i nastaviti i napredovati u tom smislu. Borivoj Vezmar, rođen je 1971. godine u Pakracu, gde je završio osnovnu i srednju školu.
Živeo je u Pančevu devedesetih godina prošlog veka. Objavio je pet zbirki pesama. Dobitnik je nagrade "Zlatna struna" u okviru «Smederevske pesničke jeseni» za 2022. godinu. Pesme su mu izlazile u mnogim štampanim i onlajn časopisima. Zastupljen je u nekoliko izbora i antologija. Završio je komparatistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radi u biblioteci. Poezija Borivoja Vezmara na Poetumu: /presek/ /pre rođenja/ /dušnik/ /prelaz/ /štap/ /duboko u zvezdama/ /ograda/ /kad pruim ruku/ Sa Borivojem Vezmarom smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Nemam omiljenog pisca u smislu u kom mogu da se izjasnim o omiljenoj vrsti slatkiša, ili o omiljenom kućnom ljubimcu. Zapravo, sa zrelošću, sve više me privlače fragmenti, a sve manje celina, ime, lik, opus. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Mnogi sjajni pesnici, ali možda ponajviše detinji pogled, preko drvene ograde, na šetalište. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ima ih popriličan broj. Književna moda, vanknjiževni interesi, kritičarsko - recepcijska inercija, uticaji, društvene okolnosti, podobnost, sposobnost samopromocije, sve to neizostavno utiče na vrednovanje i na položaj pesnika u okviru granica određenog kanona. Ipak, ono što nosi trajan kvalitet ostaje da živi i izvan tih kategorija. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Ne treba da bude poznat! "Biti poznat" samo po sebi je izraz najnižih poriva. "Šira javnost" je sintagma koja nema presudnu važnost kada je reč o pesništvu. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Fragmentima, od Heraklita pa sve do Volasa Stivensa, i dalje... 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Ima ih mnogo. Svaku koja mi stvara dosadu i otpor. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Ne znam odgovor. Da bih to znao, morao bih znati ko sam. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Trenutne odlutalosti. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Ne mogu da se uživim u smislu prisvajanja, ma koliko da mi je nešto blisko. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Nisam strastveni čitalac. Pišem onda kad moram. 11. Šta trenutno čitate? Snove. Zbornik o snovima. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Npr. Mandeljštama, Paunda, Bunjina, ono što su pisali o književnosti svog vremena. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Imam u rukopisu. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Ne. Branko Cebalović je rođen u Vrbasu, 1984. godine. Gimnaziju je završio u rodnom gradu, a Pravni fakultet u Novom Sadu, gde trenutno živi i radi. Isticao se na večerima slem poezije, 2023. godine objavio je zbirku poezije "Suze" u ediciji Mezanin izdavačke kuće "Besani" iz Beograda. O sebi skromno kaže: Ko sam ja, vrlo je jednostavno pitanje, a odgovor neverovatno komplikovan. Mislim, ko mene zna bolje od MENE, a kad bolje razmilsim nikad o sebi nisam ni razmišljao, jer se podrazumevalo da znam ko sam i šta želim u životu, šta volim kod sebe, a šta ne. Međutim, volim pisanu reč i imam potrebu da svoja osećanja, svoje tuge više nego radosti, da budem iskren, stavim na papir i na taj način podelim sa ostatkom sveta. Nikad sebe nisam doživljavao preterano ozbiljno niti sam smatrao da sam poseban. O sebi volim da mislim da sam pristojan čovek i to je sve. Osim neobjašnjive strasti prema pisanoj reči i fudbalu, ja sam običan čovek koji se pomalo neobično ponaša.
Poezija i proza Branka Cebalovića na Poetumu: Ja sam Branko Odlazak Komšije Zec U nastavku je intervju koji smo uradili sa Brankom Cebalovićem za Poetum: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Nemam omiljenog pesnika ili pisca, ali imam omiljene stihove kao na primer: ,,Bio sam mlad čovek star hiljadu godina, a sada sam star čovek koji čeka da se rodi. ” – Čarls Bukovski. Ima pisaca koje volim kao što su Pekić, Lav Tolstoj i slični. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Iskreno ne znam, nekako je prirodno došao. Prolazio je kroz transformacije dok nisam našao istinski svoj glas. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Od domaćih pisaca ne dopada mi se stil pisanja Marka Vidojkovića, jednostavno nije moja šolja čaja što bi rekli englezi. Mislim da je Paolo Koeljo precenjen, kada pročitate Alhemičara pročitali ste sve što je napisao. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Miislim da je Tristan Cara kod nas potcenjen u odnosu na njegov uticaj na svetsku književnost i ako uzmemo u obzir da je bio osnivač dadaističkog pokreta, avangardne poezije i antiestablišmentskog odnosa. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Scientia sacra, Bela Hamvaš. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Ime ruže- Umberto Eko. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Katarzu, nemerljivo, sve ostalo bi bilo suvišno reći. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Najveća inspiracija je život sam po sebi jer se život odvija neprestano, svuda je oko nas i to mogu biti nekome naizgled potpuno obični događaji koji mogu da produkuju najintenzivnije emocije i najlepše stihove. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Proces od Kafke. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Čitanje me je privlačilo još od prvog razreda osnovne škole, a pisanje od prve godine srednje škole. 11. Šta trenutno čitate? Gledaj novim očima- Taj Gibson. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Preporučio bih Scientia sacra od Bele Hamvaša jer je to jedna od filozofski najuticajnijih knjiga 20. Veka po mom skromnom mišljenju. Govori o univerzalnom čoveku odnosno nadčoveku kojem bi svi trebalo da težimo da postanemo, jer govoreći o drevnim religijskim spisima daje nam uputstva duhovnog razvoja ličnosti. Knjiga o Milutinu od Danka Popovića jer opisuje veliki istorijski događaj iz ugla občnog čovek i to je ono što me je privuklo kada se piše o običnim ljudima a povodom velikih stvari i događaja. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Pisanje je proces koji se odvija neprestano, a trenutno postoje neki nacrti kratkih priča i pesama u nastajanju. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Ne iako bih želeo da se vise posvetim zaboravljenom hobiju odnosno sviranju gitare. Katarina Milovanović rođena je 1989. godine u Kraljevu.
Gimnaziju filološkog smera završila je u Kruševcu. Filološki fakultet, Ruski jezik i književnost, završila je u roku u Beogradu, sa praksom na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov (2012.). Poeziju počinje da piše od III godine fakulteta do danas. Miloš Crnjanski i „Beskrajni plavi krug i u njemu zvezda“ predstavljaju za nju životni moto. Živi i radi u Beogradu. Poezija Katarine Milovanović na Poetumu: Maj Kao ljubav Film Daleko Sa Katarinom smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Omijeni pesnik: Jovan Dučić Omiljeni pisac: Miloš Crnjanski 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Od pesnika, DIS. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Marina Cvetajeva. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Viktor Peljevin. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Jovan Dučić, Blago cara Radovana. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Rat i mir. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Kroz pisanje izražavamo svoj unutrašnji doživljaj sveta i sebe kao ličnosti. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Inspirišu me Dostojevski i jake emocije. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Idiot, Dostojevski. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Tokom fakulteta. 11. Šta trenutno čitate? Sali Runi, Normalni ljudi 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Idiot, Dostojevski, zbog izvanrednog psihološkog naboja. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Pišem pesme, da. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Da, slikarstvom. Lana Pavlović (2005) je spisateljica iz Beograda. Piše romane, prozu, poeziju, dramske i filmske scenarije, a književnim stvaralaštvom bavi se od najranijeg detinjstva.
Završila je Srednju turističku školu, a trenutno studira Digitalne medije na Fakultetu društvenih nauka. Zaposlena je kao knjižar u Delfi knjižarama, gde je svakodnevno okružena knjigama i čitaocima, što dodatno oblikuje njen književni senzibilitet. Njeni radovi zapaženi su na brojnim konkursima za poeziju i prozu u Beogradu, Futogu i Bijelom Polju. Pesma „Suncokret“ objavljena je u zborniku poezije nastalom povodom književnog konkursa u Futogu. Pored književnosti, aktivno se bavi glumom i učestvovala je u brojnim pozorišnim i filmskim projektima, kao i javnim nastupima na kojima je izvodila autorske monologe i književne tekstove. Paralelno sa književnim i glumačkim radom, nastupa kao DJ u Beogradu i inostranstvu, istražujući muziku kao još jedan prostor umetničkog izražavanja. Inspiraciju pronalazi u putovanjima, planinarenju, jahanju konja i muzičkoj produkciji. Veruje da svaka umetnička forma nosi svoju priču i da književnost ima moć da poveže ljude, sačuva uspomene i otvori prostor za nova pitanja i drugačije poglede na svet. Lanini radovi na Poetumu: Nedefinisan Nisam Sa Lanom Pavlović smo uradili intervju za Poetum koji možete čitat u nastavku: Vaš omiljeni pesnik/pisac? Ima dosta pisaca koje bih mogla izdvojiti, ali pisac kome se vrlo rado vraćam i čiji mi stil pisanja i način pripovedanja zaista prija je Haruki Murakami, a što se klasične književnosti tiče to su definitivno Dostojevski i Alber Kami. Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Pišem od najranijih razreda osnovne škole, te se i moj stil i sama inspiracija dosta menjala kroz godine, ali najviše sam inspiraciju nalazila u piscima koji pišu modernije ljubavne drame, ali i u piscima koji pišu fantastiku i trilere jer mi je njihov stil pisanja dao uvid kako treba izgledati dobra struktura knjige bez obzira da li je u pitanju fantastika ili drugi žanr romana. Izdvojila bih Sali Runi, Ju Nesbea, Li Bardugo i Harukija Murakamija; a od pesnika Volta Vitmana, Marka Miloševića i Puškina. Koji klasik ili priznati pisac/pesnik vam se ne dopada ili je precenjen? Svako ima svoje preference i pisce čiji stil im se manje ili više dopada, meni nije legao Lav Tolstoj kada sam probala da čitam neka njegova dela. To je bilo u srednjoj školi, stil i dugački opisi mi nisu legli i smatram da nisam ni mogla da ih razumem u potpunosti u tom periodu, te bi mu nekad u budućnosti dala šansu. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? U moru talentovanih mladih pesnika i pisaca pogotovo na našem prostoru, definitivno bih želela da izdvojim Bogdana Milanovića i njegovu zbirku pesama “Sledećeg leta u Marijenbadu”. Smatram da je doneo potpuno drugačiji stil i ton samom pisanju poezije uz primese scenarija, mislim da zaslužuje da više ljudi u Srbiji, kao i šire čuje za njegova dela i pruži priliku inovativnom pristupu poeziji. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek vraćate i čitate iznova? I ovde naravno ima dosta autora koje bih mogla da izdvojim, ali knjiga i autor kome se vraćam već par godina unazad, i rado iščitavam citate i obeležena poglavlja, je Sali Runi i knjiga “Normalni ljudi”. Mogu dosta i zbog privatnog života da se poestovetim sa dijalozima, emocijama, likovima i samom radnjom knjige. Koju knjigu niste uspeli da završite? Besnilo od Borislava Pekića. Ambiciozno sam pokušala u srednjoj školi da pročitam delo jednog od najvećih pisaca sa naših prostora, ali isto smatram da mi je stil pisanja bio previše kompikovan za premalo godina koliko sam imala tada, te sam ubrzo odustala, ali se nadam da ću se u budućnosti vratiti kako ovom, tako i njegovim drugim delima. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Iako je pre samog pisanja moja prva velika ljubav bila film i pozorište, imala sam želju i da svoju inspiraciju i ideje sprovedem u realnost iako tada nisam imala mogućnost da ih realizujem na velikom platnu ili pozorišnoj sceni. I kroz javni nastup i mnoge glumačke uloge sam stvorila veliku želju da dajem život novim likovima, pričama i događajima i kroz prizmu svog privatnog života, ali i kroz nešto imaginarno. Pisanje je bio idealan beg i realizacija mojih ideja, ali i emocija te sam se pored pisanja scenarija, priča i poglavlja romana, oprobala i u pisanju i eseja i poezije i shvatila koliko mi prija da svoje neizrečene emocije prenesem u pisanu reč. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Kao i većina, najveću inspiraciju dobijam od događaja i ljudi iz privatnog života, kao i iz priča drugih ljudi ili nekih interesantnih tema koje se provuku na interenetu i šire. Glavna inspiracija su mi jake emocije i nedovršene emotivne ljudske priče koje ostavljaju jaku poruku na kraju kroz međuljudske odnose i njihove razloge “zašto”. Atmosferu u pisanju i glavni stil najviše gradim i inspirišem kroz muziku, pozorište, filmove, dramske tekstove i već postojeće karaktere. Kako su putovanja takođe moja velika ljubav, posle svakog putovanja, stvaranja novih priča i upoznavanja novih kultura i tradicija, još više sam inspirisana i da u svom pisanju prenesem i duh toga. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Ponoviću odgovor kao i u jednom od prethnodih pitanja, “Normalni ljudi” od Sali Runi. Ona je na jako jednostavan način i jednostavnim književnim jezikom izgradila jake likove i dinamiku između njih koja se oseti i između redova romana; toliko da sam kada sam ponovo išcitavala neke citate iz knjige zaista želela da sam je ja napisala, jer se emotivno saosećam sa celokupnom pričom romana. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Od najranijih razreda škole dobijala sam pohvale na svojim sastavima iz srpskog jezika i imala sam i malu svesku u kojoj sam pisala svoje prve priče i pesme. Kasnije, ta ljubav i želja su samo rasli uz podršku okoline da nastavim da se bavim pisanjem, ali i čitanjem knjiga. U osnovnoj i srednjoj školi sam učestvovala u mnogim konkursima poezije i proze u Beogradu i regionu. U prvoj godini srednje škole, pre i posle časova, posećivala bih lokalne knjižare i bibloteku i vrlo brzo čitala i kupovala nove naslove. Žanr fantastike i poezija najviše su uticali na moju ljubav prema čitanju koja je samo rasla godinama, te danas i radim u jednoj od najpoznatijih beogradskih knjižara. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam “Bdeti nad njom” od Žan-Batist Andree. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Knjiga koja je po mom mišljenju univerzalna i fenomenalna bez obzira na stil ili žanr koji neko voli je Semper Idem od Đorđa Lebovića. Snažna i iskrena priča koja govori o odrastanju, idenitetu i životu, ali i stradanjima običnih ljudi tokom Drugog svetskog rata. Semper Idem preporučujem svakome, jer je to ponajmanje istorijska priča, a više priča o ljudskim vrednostima, posledicama mržnje, ali i značaju tolerancije i međuljudskih odnosa i u najtežim trenucima. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Dve godine radim na knjizi. U pitanju je roman-scenario, kombinacija proze i filmskog scenarija u knjizi. Želela sam da uklopim pisanje i ljubav prema filmu i kadrovima u jednom delu. Koncept je takav da je jedno poglavlje u prozi poput romana, a drugo scenario za film/seriju koje prati iste likove iz romana samo vizualno pojačava atmosferu. Glavna isnpiracija za knjigu mi je urbani život u Beogradu, odrasatanje odnosi između likova i muzika koja je veliki deo mog života ali i karijere. Nadam se da ću uskoro završiti radnu verziju i da će biti spremna za uređivanje i kasnije nadam se objavljivanje. Da li se trenutno bavite drugom umetnošću pored osim pisanja? Umetnost je još od malena sastavni deo mog života i smatram da bez nje moj život ne bi bio ispunjen. Moja prva ljubav, još od prvog razreda osnovne škole, bilo je pozorište. Deset godina aktivno učestvujem i pozorišnim predstavama, projektima, školama glume i svoju kreativnost pored pisanja najradije ispoljavam u pozorištu, glumi i javnom nastupu. Pored glume, muzika je takođe veliki deo mene i stvaranja moje umetnosti, te sam pre 4 godine postala DJ i do sada odradila preko 200 žurki u Beogradu, kao i u inostranstvu u mnogim gradovima Turske, Grčke i Hrvatske obale. Imam sreću da sam konstantno okružena različitim vrstama umetnosti poput filmske i muzičke produkcije, javnog nastupa, filmskih i pozorišnih projekata, fotografije, festivala i događaja koji promovišu kulturu i umetnost. Trenutno radim knjižari i imam zadovoljstvo da svaki dan budem okružena novim sferama umetnosti, autorima i inspirativnim ličnostima. Divna Lončar rođena je u Ozlju, gdje provodi djetinjstvo, dok osnovnoškolsko i gimnazijsko obrazovanje završava u Karlovcu. Diplomirala je kroatistiku na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Svoj profesionalni rad posvetila je pedagoškom radu te je zaposlena kao profesorica u XV. gimnaziji u Zagrebu. Dugi niz godina bavila se amaterskom glumom, što je dodatno oblikovalo njezin umjetnički izričaj. Svoje pjesme dosad je objavljivala u časopisima, a ova zbirka predstavlja njezin pjesnički prvijenac.  Poezija Divne Lončar na Poetumu:
Nostalgija Ja Junaci našeg doba Traži se Sa Divnom Lončar smo uradili intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Moj omiljeni pisac je definitivno Marcel Proust i njegov ciklus Potraga za izgubljenim vremenom. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Upravo taj način pisanja, introspektivni tok struje svijesti , impresionizam i estetika osjetilnog, moj su način doživljaja života. A nitko kao Proust nije prenio tu trodimenzionalnost promatranja i istovemenog objašnjavanja procesa promatranja. U mladosti mi je uzor bio i Miloš Crnjanski, isto se mogu poistovjetiti i s njegovom poetikom. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Kad razmišljam o precijenjenosti određenih pisaca, na pamet mi prvo dolaze suvremeni prozaici. Naravno, dobar dio njih, ne svi. Ne volim poetiku šoka, estetiku ružnoće i sam nadvremenski manirizam i pozu. To su pisci i djela koji su jednostavno istaknuti jer su u opreci s estetikom vrijednosti. U avangardi smo sve to već prošli. Njih će vjerojatno maknuti samo vrijeme ili Vrijeme , kako kaže Proust. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Podcijenjeno djelo i istovremeno, ono koje bih preporučila i sebi i vama je Biblija. Zašto? Zato što govori univerzalnim jezikom, a istovremeno se obraća svakome ponaosob. Sve je u njoj rečeno i može se zauvijek čitati ispočetka. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Ima jedna hrvatska pjesnikinja, ne toliko poznata, ali izuzetnog modernističkog izričaja; metatekstualnost, nadrealizam i ludizam su neke od karakteristika njenog pjesništva. Vrlo duboko i autentično. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Pile na ražnju Jiřija Šotole. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Što za mene predstavlja čitanje? Ulazak u tuđe svjetove, imaginarno druženje, letenje u dubine, učenje o sebi, svijetu i smislu. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Mene najviše inspiriraju kao teme pjesama moje granične situacije u odnosu s ljudima i samim smislom života kojim sam okružena. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Žao mi je što ja nisam napisala poetsku novelu A.G. Matoša Cvijet sa raskršća. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Kada sam shvatila svoju ljubav i sklonost prema pisanju? U osnovnoj školi to su shvatili moji nastavnici , a ja sam im povjerovala. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam roman Assije Djebar Beskrajan je zatvor. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Anka Žagar. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Razmišljam i o novoj knjizi. To bi bili kraći prozni fragmenti ili nešto slično. Kod mene to najčešće nije rezultat odluke i plana rada, već jednostavno prirodnog nastanka. To je kao disanje. Kao sam život. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Osim pisanja, bavila sam se i glumom. Imam talent i neprežaljenu ljubav prema glumi. Dok pišem i glumim, osjećam sreću. A sreću osjećamo u onome za što smo stvoreni. Vesna Vilovački. Rođena sam 1971. U Beogradu.
Od svoje sedme god.živim u Novom Sadu, radim kao med.sestra u Domu Zdravlja. Pišem od kada znam za sebe. Objavljivala sam pesme u više zbornika, a zatim i neke priče. Moja knjiga pesama Sanjalica objavljena je 2024.god. u Beogradu. Poezija Vesne Vilovački na Poetumu: Beg Vetar Neprilagođena Sa Vesnom Vilovački smo uradili intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Ako moram da izdvojim jednog pisca bio bi to Lav Nikolajević Tolstoj, pesnik Miroslav Antić. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Moj način pisanja je samo moj i niko nije uticao na to, ali otac je bio taj uz koga sam zavolela književnost. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Nisam uspela da razumem Nabokova....nažalost, vratiću mu se opet sasvim sam sigurna. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Mislim da nema potcenjenih ali ima nedovoljno poznatih kao na primer neki savremeni Norveški pisci. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Isaku Baševisu Singeru se rado vraćam, pročitam Roba recimo ponovo... 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Majstor i Margarita Bulgakova 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje je moj način savladavanja i razumevanja životnih teškoća,moj način života,moja velika ljubav 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Inspirišu me moja deca, prijatelji i životinje koje obožavam 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Moju neku sledeću. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Imala sam problem da naučim da čitam,deca su mi se smejala u prvom razredu osnovne škole a kada sam naučila onda sam zavolela knjige i sanjala o tome da imam i neku svoju. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam Gabor Matea( savremeni neuropsihijatar i pisac)"U svetu gladnog duha". 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Knut Hansona (Norveški pisac) i Plodove zemlje bih preporučila, ustvari bih ga uvela u lektiru pored Tolstoja, tu su negde po jednostavnosti, umetnosti pisanja pri čemu iza priče uvek ima o čemu da se razmišlja... 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Trenutno ne pišem ali razmišljam o tome šta bih sledeće pisala,priča ima puno i ideja samo treba sesti i pisati. Moje ime je Sanja Petrović, iz Beograda sam, imam 26 godina i iza sebe preko 200 neobjavljenih pesama. Moji stihovi većinom govore o ljubavi, gubitku, unutrašnjim borbama i ljudskoj ranjivosti - pisanjem nastojim da kroz reči povežem ljude sa emocijama koje su im ostale neizgovorene. Takođe, jedan sam od finalista na republičkom takmičenju “Pesnička lira”, i mnogim drugim opštinskim i gradskim takmičenjima od osnovne škole pa do danas - jer se ljubav prema poeziji i pisanom stvaralaštvu u meni probudila još u ranoj mladosti. I nikada nije prestala.
Poezija Sanje Petrović na Poetumu: Sin Treća sreća Ispravne odluke su nekad najteže Moje pesme us plač za tobom (S)naći ćemo se Sa Sanjom Petrović smo uradili intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: 1. Vaš omiljeni pesnik/pisac? Nemam jednog omiljenog autora. Privlače me pisci i pesnici koji umeju da probude emociju i ostave trag u čitaocu . Mada, ako bih morala da biram, uvek se rado vraćam starim Ruskim piscima, Dostojevskom, Jesenjinom, Tolstoju i našem broju jedan - Miki Antiću. 2. Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Najviše su na moj način pisanja uticala životna iskustva i emocije kroz koje sam prolazila. Vremenom sam razvila sopstveni izraz, oslanjajući se pre svega na iskrenost i lični doživljaj. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Verujem da svako književno delo ima svog čitaoca. Postoje autori čiji stil ne odgovara mom senzibilitetu, ali poštujem njihov doprinos književnosti i ne bih izdvajala nikoga kao precenjenog. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Smatram da postoji mnogo talentovanih savremenih autora koji još uvek nisu dobili pažnju koju zaslužuju. Posebno cenim pesnike koji stvaraju van velikih književnih krugova, a svojim stihovima dopiru do ljudi na iskren i neposredan način. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Najčešće se vraćam poeziji. Volim knjige koje svaki put otkriju nešto novo i koje u različitim periodima života doživljavamo na drugačiji način, ali takođe, “Pre nego što zaspim” i “Lovac na zmajeve” su knjige koje nemaju veze sa poezijom, a uvek im se rado vraćam. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Bilo je nekoliko knjiga koje nisam završila, ne zato što su loše, već zato što me u tom trenutku nisu pronašle na pravi način. Verujem da za svaku knjigu postoji pravo vreme, pa negde na polici čekaju odgovarajući deo mog života. Jedna od njih je “Alhemičar”. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje je moj način da razumem sebe i svet oko sebe. To je mesto na kom sve ono što ne umem da izgovorim naglas dobije svoj glas. Već godinama predstavlja važan deo mog života i ne mogu da zamislim sebe bez njega. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Najviše me inspirišu emocije koje ostanu neizgovorene. Ljubav, čežnja, gubitak, nada, susreti i rastanci često pronađu put do mojih stihova. Verujem da su upravo najtiša osećanja ona o kojima najviše treba pisati. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Volela bih da napišem knjigu koja će se ljudima vraćati onda kada im je najteže, knjigu u kojoj će pronaći deo sebe i osećaj da nisu sami. Bila bi to zbirka poezije - za svakog po nešto. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Još u osnovnoj školi. Ljubav prema poeziji pojavila se veoma rano i vremenom je samo rasla. Pisanje je od hobija postalo potreba i način izražavanja. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno najviše čitam poeziju i radove savremenih autora, jer me inspirišu različiti stilovi i pogledi na svet. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Preporučila bih da čitate što raznovrsnije – od klasika do savremenih autora. Svaka dobra knjiga može da nas nauči nečemu novom o ljudima, životu ili nama samima, a da bi pronašli ono što je za našu dušu, mislim da su potrebne hiljade stranica. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Trenutno pripremam svoju prvu zbirku poezije pod nazivom Pedeset nijansi plave. Zbirka okuplja pesme nastajale tokom više godina i govori o ljubavi, gubitku, sećanjima, nadi i unutrašnjim borbama. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Trenutno je pisanje moj primarni način umetničkog izražavanja. Kroz poeziju uspevam da prenesem ono što osećam i doživljavam, zbog čega joj posvećujem najveći deo svoje kreativne energije. Aleksandra Ada Barbieri. Rođena sam 1990. godine i živim u Srbiji. Pišem poeziju, duhovne tekstove i stihove za muziku. Iako sam po struci psihoterapeut, umetnički izraz doživljavam kao jedan od najdubljih i najsmislenijih puteva unutrašnjeg isceljenja, a poeziju kao najogoljeniji izraz duše.
Poezija Aleksandre Ade Barbieri na Poetumu: * * * * * Sa Aleksandrom Adom Barbieri smo uradili intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: Vesna Todorovska. Rođena u Beogradu. Piše poeziju, putuje po svetu...
Poezija Vesne Todorovske na Poetumu: Slika iz Čikaga Mrtve grude Sa Vesnom Todorovskom smo uradili intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Dostojevski 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Život 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ne bih započinjala rat o tome 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Dostojevski nije dovoljno priznat 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Jesenjinu 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Satanske stihove nisam pročitala do kraja 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Najviše sam posvecena pisanju. Uvek je u prvom planu 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Ljudi u mojoj okolini koji žele da budu ono što nisu 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Veliki Getsbi 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Čim sam pošla u školu 11. Šta trenutno čitate? Sećanja na buducnost, Miloša Dimitrijevića 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Veliki Gestbi, da bih imala sa kim da pričam o toj knjizi 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Naravno, uvek pripremam novu zbirku, zvace se Šta žulja grašak 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Filmom, pozorištem, hranom, putovanjima...sve su to meni umetnosti Radiša Stanojević Šumski rođen je 1960.g. u Zaječaru, gde je završio gimnaziju. 1985.g. u Beogradu diplomirao na Filološkom fakultetu, odsek za orijentalistiku. U Beogradu radio 20 godina kao PTT službenik. Bavio se umetničkom fotografijom, više puta nagrađivan. Intenzivno se bavi poezijom tek poslednjih pet-šest godina. Pesme su mu objavljene u zbornicima ŠRAF, ZELENI KONJ, NEKAZANO, PANONSKI GALEB i dr. 2026.g. izašla mu je prva knjiga poezije TAJGA TIGRA TRAŽI, u izdanju PRESING-a. Živi u Borovcu, kraj Timoka.
Poezija Radiše Stanojevća Šumskog na Poetumu: Ko sam ja? Preobražaj Moje dnevne aktivnosti Bluz za levu obalu Dunava (kad se pređe Pančevački most) Metafizika ljubavi Sa Radišom Stanojevićem Šumskim smo uradili intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Od pesnika bih izdvojio nadrealiste, B.Miljkovića, Bukovskog, Kavafija, Crnjanskog. Od prozaista Gogolj, Čehov, Uelbek, Dž.M.Kuci, A.Platonov, Kafka, Bernhard, Bora Stanković, Dragoslav Mihajlović 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Nadrealisti, Harms, Vojislav Despotov, Bora Đorđević 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ima ih dosta: Bulgakov, Džojs, Turgenjev, Dž.Konrad, Kortasar, Sabato, francuski novi roman (Klod Simon i dr.) 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Andrej Platonov, od domaćih Slobodan Džunić, Husein Bašić, Božidar Vasiljević. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Pa to su svi oni koje sam naveo u odgovoru na prvo pitanje. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Skoro sve od Prusta, Džojsa, Šekspira, imam problema i sa Dostojevskim, jer on je pre svega filozof. DERVIŠ I SMRT ne želim više da čitam zato što se pisac previše trudi da bude što mudriji. Uopšte, izbegavam dela bez trunke humora. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Moj slučaj je specifičan, počeo sam kasno da pišem, ali sam celog života bio okrenut umetnosti. Upijao sam, sazrevao, i konačno eksplodirao kao pisac. Istakao bih značaj čitanja u formiranju pisca, čini mi se da se mnogim današnjim pesnicima lektira završava sa Dučićem i Rakićem. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? U ovom pošandrcalom svetu ima dovoljno okidača za pisanje. To može da bude i neka vest u medijima, a ne samo tužne sudbine ljudi pregaženih od sistema. Ponavljam, čitanje me i dalje provocira da reagujem, čak i ako sam konzumirao neko drugorazredno štivo. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Mnogo je dela kojima se divim. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Čitam od prvog osnovne, a uvek sam dobro pisao zadatke iz srpskog. Ali, mlad čovek pun energije ne može da se fokusira na nešto što zahteva sedenje i koncentraciju. 11. Šta trenutno čitate? Nedavno sam prvi put pročitao OBLOMOV-a i ushićen sam koliko je to vanvremenski roman. Pri kraju sam sa čitanjem remek dela koje se zove PETRIJIN VENAC. Redovno čitam domaću aktuelnu poeziju, gde ima zaista kvalitetnih autora. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Najpre A.PLATONOV, jer to je ta setna ruska duša, ali bez filozofiranja i nategnutog psihologiziranja. I naravno, pesme od Bukovskog. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Naravno, to je neprekidan proces. Počeo sam da koncipiram novu zbirku. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Pre dvadesetak godina živeo sam za fotografiju, slao na konkurse, putovao sa aparatom, itd. Sada sam isključivo u poeziji, jer mislim da se treba predati samo jednoj strasti odjednom. Nana Blagojević, Rođena je i živi u Beogradu, po zanimanju je pravnik i mama je jednog dečaka od 12 i devojčice od 9 godina. Aktivno piše poeziju, a 2025. godine je objavila zbirku pesama „Želim da me čuješ“. Iako piše od malena, ovo je njena prva objavljena knjiga, u kojoj se između ostalog bavi raznim društvenim pitanjima kroz angažovanu poeziju koja je jedan od osnovnih pečata Naninog stvaralaštva.  Poezija Nane Blagojević na Poetumu:
Šta li je? Teško mi je Vi koji ste ćutali Ništa te ne razumem Sa Nanom Blagojević smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? To su na prvom mestu domaći dečji pesnici, Branko Ćopić, Duško Radović i Jovan Jovanović Zmaj, uz koje sam i zavolela poeziju. Zatim Desanka Maksimović i Miroslav Antić od domaćih pesnika, a od stranih Marina Cvetajeva i Danil Harms. Moram da dodam i naše savremene pesnike, kao što su Radislav Jović, Radmila Petrović i Dejan Aleksić. Kao omiljene pisce proze bih izdvojila Ildefonsa Falkonsa, Đorđa Lebovića i Orhana Pamuka. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Na moj način pisanja, kada sam počinjala, uticali su najviše domaći klasični pesnici, koje sam prirodno kroz školovanje usvojila kao uzore. Takođe je na moj stil pisanja nesvesno uticala i pop kultura, odnosno poezija koju smo slušali kroz domaću pop i rok muzičku scenu. Sada izgrađujem svoj novi i autentičan stil, koji spontano nastaje kao kombinacija klasične poezije, novih stilova različitih savremenih autora, i mog ličnog pečata koji nastaje iz želje za jednostavnošću i melodičnošću stihova. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ne bih izdvojila određenog pisca ili pesnika, ali smatram da su generalno gledano klasični pisci u nekim situacijama precenjeni u odnosu na moderne pisce, posebno kada je u pitanju školski program i lektira, gde smatram da treba više prostora dati savremenim piscima i pesnicima. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Nedavno me je oduševila knjiga „Sitnice koje život znače“ italijanskog pisca, Lorenca Maronea. Nisam sigurna da li je dovoljno poznat široj javnosti, ali svakako svima preporučujem ovog savremenog pisca. Marone me je kao muški pisac, posebno oduševio interesovanjem za ženski svet, sagledavanjem sveta i iz ženskih očiju, a konkretno u knjiži „Sitnice koje život znače“ i otvaranje problema nasilja nad ženama i tišine koja isti prati u savremenom društvu. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Pesnicima koje volim se uvek iznova vraćam, i sve pesnike koje sam gore navela bih mogla na stotine puta iznova i iznova pročitati. Primer je jedna od mojih omiljenih knjiga i pesama, „Ježeva kućica“ Branka Ćopića, koju sam još kao dete naučila napamet, a sada čitajući svojoj deci „obnovila gradivo“, i nebrojeno puta je pročitala i izrecitovala od kada sam postala mama. Isto je i sa Duškom Radovićem. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Mnoge romane nisam završila i često odustajem od čitanja, ako me knjiga ne zainteresuje na samom početku. Sklonija sam da odustanem od čitanja, nego da se knjizi vratim posle pauze. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje mi je jako značajano. Pomaže mi da prebrodim i preživim teške trenutke, kao i da stavim tačku na bolne delove prošlost i nastavim dalje. Pisanje mi pomaže da savladam jake emocije, i izbacim ih iz sebe na papir. Mislim da je svakom pesniku, pisanje neophodnost i potreba. Pisanje poezije je takođe za mene način da iznesem svoje mišljenje o svetu koji me okružuje, da kažem drugima šta vidim, da iznesem svoju kritiku različitih društvenih pojava, ali i da dam poruku i upozorenje drugima na osnovu svojih životnih iskustava. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Uvek je to na prvom mestu ljubav, zatim tuga i bol, a često i nemoć da nešto promenim u društvu u kome živimo. U tim trenucima nemoći, reči su ono što mogu da uradim, moj mali doprinos onima koji žele da me čuju. Ovo je jedan od razloga zbog kojih se moja zbirka poezije zove „Želim da me čuješ“. Što se tiče ljudi koji me inspirišu, na prvom mestu pišem o ljudima koje volim, ali i o ljudima koji su me izdali ili povredili. Pišem pesme i o događajima koji su na mene ostavili jak emotivni trag. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Poeziju Marine Cvetajeve i Duška Radovića. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Pisanje je oduvek bilo deo mene, i prvu pesmu sam napisala sa samo 9 godina. Moja generacija je generacija koja je u jako ranom uzrastu počinjala da čita, pa sam i ja još kao dete otkrila svoju ljubav ka čitanju, a zatim i pisanju poezije. Mislim da sam prvi put shvatila da sam talentovana za pisanje, kada sam sa lakoćom i uživanjem, bez razmišljanja i koncepta pisala pismene zadatke na časovima srpskog. Sećam se da sam i tada, kao i sada, pisala o svojim emocijama. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam knjige svojih prijatelja pisaca i pesnika. Za mene nosi posebnu draž čitanje dela pisaca koje lično poznajem, ili o čijem životu nešto znam, jer poznavanje pozadine priče, istoj daje potpuno novu dimenziju. Trenutno čitam zbirku priča „Hororskop“ Maje Dražić, roman „Selimova deca“ Ivana Vukadinovića, i zbirku priča „Posebna“ Slađane Andrić Pavlović. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Preporučila bih „Semper idem“ Đorđa Lebovića. Jedna jaka i višeslojna priča, o odrastanju, sukobu generacija, muško ženskim odnosima, religiji i na kraju ljudskom zlu. Jedna od najboljih knjiga koje sam pročitala u životu. U pitanju je zapravo nedovršeni roman, dopunjen originalnim pismima samog Lebovića, koja su njegova supruga i ćerka sačuvale i iskoristile da sastave celovito književno delo. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Pišem gotovo svaki dan. To je za mene postala životna potreba i srećna sam što sam opet vratila taj deo sebe, koji je dugo godina bio sakriven u fioci. Polako pripremam svoju drugu zbirku pesama, za koju već postoji dovoljno materijala, koji je potrebno sistematizovati. Nedavno sam napisala i nekoliko priča, ali još uvek nemam u vidu izdavanje knjige proze. U nekoj daljoj budućnosti želim da se vratim pisanju dečje poezije. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Pored pisanja, zanimaju me muzika, film i sve što je povezano sa humorom, uključujući i stand-up komediju. Ne mogu da kažem da se bavim ovim vrstama umetnosti, ali postoje mnoge ideje i želje na kojima malo po malo radim. Pavle Gligorović (1988) rođen na Cetinju. Do sad je objavio tri zbirke poezije Daždevnjak na suncu (2021), Mravi iz utičnica (2024), Treći put ti govorim o ljubavi (2026). Zastupljen je u književnim časopisima i zbornicima poezije u zemlji i regionu. Član je Udruženja pisaca i književnih prevodilaca Crne Gore. Prevođen na mađarski, italijanski, engleski i španski jezik. Živi i stvara u Podgorici.
Poezija Pavla Gligorovića na Poetumu: Treći put ti govorim o ljubavi Turistički vodič Pjegava leđa hodaju mrakom Josef Kovalski U Ohridu oživljavam ljubavi mrtve Sa Pavlom smo uradili intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Omiljeni pjesnik moram reći Bukovski, ali onaj Bukovski između korica, na papiru, ne ovaj danas, koji je na društvenim mrežama, gdje se od njega prave cirkus. Moram dodati tu i Česlava Miloša. Ne mogu se odlučiti ko mi je od njih dvoje bolji. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Pa najviše je uticala izgubljena generacija, a možemo da dodamo tu i bit generaciju, kao i kasnije američke pjesnike koji se javljaju do nekih devedestih godina. Od Vitmana do Karvera. (Po meni Karveru su bolje pjesme od priča). Generalno američka poezija 20.vijeka. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Pa ne mogu sad reći precjenjen, imam poštovanje prema svim piscima, ali mogu reći neke, koji mi ne „leže“, kao na primjer Tomas Man, Crnjanski (mada njegovu poeziju volim), i Krležu ne volim (mada ruku na srce bio je jedan od najvećih intelktualaca na ovim prostorima). 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Slovenački pisac Vitomil Zupan i naravno sad već zaboravljeni, spletom okolnosti, možda i najbolji pisac na ovim prostorima Miodrag Bulatović. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Bulatoviću, Murakamiju (rani Murakami), Dojlu, Bernhardu, Fanteu, Selindžeru, Londonu... 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Par knjiga od Pekića. Koliko god se trudio nekako mi ne ide. A imam to pravilo da na silu ništa ne čitam. Ali ko zna možda ga nekad i to pročitam. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje je za mene, stvar unutrašnje potrebe, nešto što ne umijem da objasnim, neki nagon koji ne mogu da kontrolišem, nešto što u meni „vapi“ da izađe, i stvara nemir, dok se ne otjelotvori u materijalnom. Kroz pisanje pokušavam sebe da objasnim sebi, da shvatim ljude oko mene, društvo, život... A ako nekom pomognem usput, kao što su meni razni pisci pomogli onda super, još ljepše. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Generalno ljudi, društvo, život oko mene. Najviše volim i da čitam prije svega, a i da pišem neko lično životno iskustvo. Nešto kao Karver, volim da se promatram te male, obične ljudi, izvan globalne megalomanije. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Dvoumim se između Selindžera- Za Esme i Bernharda- Guibtnik. Ali te dvije knjige definitivno. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Veoma rano. Dugo sam se opirao da pišem. Mada, to i sad radim. Negdje mi je nerazumna ta protreba za egzibicioizmom, a sa druge strane nisam siguran da imam pravo da „dar“koji imam, ne podijelim sa drugima. Variram između te dvije krajnosti. Što se čitanja tiče, dan danas idem u biblioteku i redovno čitam. Koliko savremeni čovjek može to, u ovo vrijeme raznih „tehnoloških krpljelja“ koji kradu pažnju. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam Bernard Malamud- Stanari, i Džon Štajnbek- O Miševima i ljudima. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Recimo Tomas Bernhard- Poremećaj. Jedna od boljih knjiga koje sam pročitao, a koja je nepravedno pomalo skrajnuta u stranu. Fenomenalan roman. Nikog ne ostavlja ravnodušnim. I ono što me je veoma iznenadilo nekako uklapa neprimjetno sa sadašnjim trenutkom u kojem se čovječanstvo nalazi iako je pisan u prošlom vijeku. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Stalno pišem. Mislim da je pisanje kao neka vrsta zanata, koji se brusi i brusi samo kroz svakodnevni rad i to utapanje u nesvjesno. Jer, po meni jedina inspiracija koja postoji jeste u tom nesvjesnom, u trenutku, koja se javlja kad najmanje očekuješ. Sve ostalo je po meni gubljenje vremena, te ispričane priče o inspiraciji, koja treba da se čeka itd. A šta ako ta inspiracija nikad ne dođe? 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Ne samo pisanje. U ostalim umjetnostima volim samo da uživam, kao što su muzika i slikarstvo. A i mišljenja sam da čovjek može da se bavi istinski i stvarno samo jednom vrstom umjetnosti. Sve ostalo je samo rasipanje, stvaralačke energije. Što se i vidi u djelima. |
Poetum.Imamo set od 13, 14 pitanja na koja autori odgovaraju, a kroz odgovore ih možemo više upoznati i doživeti ih kao ljude, ne samo kao pisce. Archives
June 2026
Categories |
RSS Feed