Voz za nepovrat

Nemoj me čekati, deda,
ostajem u ovom mraku.
Nećeš dočekati da me upoznaš 
jer zauvek ostajem u maminom stomaku.

Krenuli smo zajedno i mama i ja i tata,
ušli u taj voz za nepovrat.
Trebalo je da se uskoro upoznamo,
ali između nas isprečio se rat.

Od uzbuđenja sam mamu golicao u stomaku,
osetio sam i u maminoj krvi mnogo adrenalina.
Odjednom je nastala gužva, sve se pomutilo,
čuo se ljudski plač i jecanje šina.

Bio sam malen i nerođen,
nisam shvatao šta se oko mene događa.
Moje maleno srce je žudilo 
da upozna deku koji čeka na peronu beznađa.

U kupeu je nastao muk,
nestalo je komešanje i dečija graja,
zajedno smo uplovili u belu svetlost,
otvorila su nam se vrata raja.

Nisu nam dali šansu da se upoznamo,
nije bilo prostora za pokajanja,
ostao je samo srušen most u Grdelici
kao svedok mog postojanja.

Jelena Sarić Cvetković