Vetar

Ti si vetar za koji
uhvatila sam se nežno,
ja vila čije astralno telo
napustilo je čauru
sopstvenog zatvora,
lebdim,
posmatrajući se nekim
tuđim očima.
Izdišem smog
pokupljen sa puteva
a težina ispod
opet sam ja.

Vesna Vilovački