Umesto oblaka

Vidiš li Keti?
Život je postao suviše smislen
i trebalo bi ga nečim obesmisliti

Kupimo večeras drvo narandže
i na maloj terasi tvoje sobe
gajimo sunčane trope
praveći se da se ponovo poznajemo
poput nepoznatih reči jedne brzalice

Praveći se da se ponovo spoznajemo
prostrimo zavesu tuš kabine,
koja, koliko se sećam, ima školjke
i gledajmo u dubine i u njorke

Život je postao suviše iskren
i ne da da iskoračimo iz svoje stope
dok on leti
ponovo lud sam, Keti
(i za ovu ludost pašću književnost sutra)
ipak se seti voleti,
makar budalu, makar u snu, makar do jutra.

Život je postao suviše opet
i zato opet te čekam Keti,
tebe što u zardjalom vagonu
sretna i tužna, uz osmeh
prikupljaš konce
i čupkaš trave,
nudim ti viline konjice
i balone, umesto oblaka
iznad glave.

​Milan Dabović