Tuga lepe žene

Suvišna je opaska, lepa je k’o slika
Il’ bilo kakva pohvala, njenoga lika
Kako napisati, pesmu ili pesme
I ko se sada, zaista, odvažiti sme
Da reči lako teku, poput vode iz česme
Pesmu, odu, sonet, ili jednostavno stih
Najlepši, od lepih reči svih
Od majstora pera, ikada napisanih
Kako opisati, lepotu kojom ćuti
Bistri pogled koji buka tuge muti
Kako li otključati, unutrašnji svet
Stihovima zaliti, taj što vene cvet
Strofom ozračiti, da počne da sija
Da prestane mučno, bolno da se savija
Nezajažljiva tuga da konačno zabledi
I sreća počne neumoljivo da sledi
Lepotu, o kojoj pisati vredi 

Boris Dunđerović