Ti i ja

Kad prestane da bude toliko vruće, 
bez vrelog vetra što zatvara 
žaluzine, 
kad postane sunce pitomije
i svežije noći
zaboravićemo ko smo i
kakvi smo bili
ti i ja nekada
i pohrlićemo jedno drugom
u zagrljaj.

Srešćemo se na istom mestu,
istom ćošku, 
brojaću korake kao i uvek
i ne preponaznavši te
počećemo priču staru
iznova...
Tako nove i stare ljubavi
otpočinju svoj novi krug
unazad sto godina
i opstaju uprkos svima
u godinama kada 
nemamo više ništa.

Kristina Janković