Spokojna pesma

Sa sobom ne nosim ništa, sem svoje
duše gorde. I neke uspomene modre. 

Kada jednom odem, zasijaće Sunce,
procvetaće ruže, ptice će gnezdo
svoje sviti, ostaće lepota života 
dok će se moj pretvoriti u spokoj. 

Kada jednom odem, biće to u tmini
kraičku oka moga, u dubini tužne
duše, na obali nebeskoga svoda. 

Volela bih da dobijem krila na 
vetru, da odem, da obrišem sva
sećanja i snove, da pravim neke 
uspomene nove. Sve bih drugačije. 

Svaku bih reč drugačije rekla, svako
slovo drugačije pisila i svaki dan
punim plućima disala i udisala. 

Sa sobom ne nosim ništa, sem svoje
duše gorde. I neke uspomene modre.

Milica Mihajlović