Slobodno vreme

Iz kućne biblioteke,
u kojoj stoji svetlost,
uzmem crni marker
i rečnik latinskog.

Skinem majcu,
Izgovorim stare reči,
nacrtam, između grudi, krug.
(tamo gde je duša).

Lenjirom izmerim prečnik kruga.
Legnem na pod,
stavim čašu limunade na označeno mesto.
Posmatram.

Iznenađujuće, površina tečnosti je mirna.

Sačekam malo.
Uzmem knjigu poezije, čitam.
Proverim prečnik kruga. Isti je. Ni mrvu duži.
Ležim u praznom stanu i brojim otkucaje srca.

Opet izmerim krug. Ni trun kraći.

Držim lenjir, ispod miške kao toplomer
I pitam se, kako krug koj ne raste i ne smanjuje se
Ipak, neprimetno, nestane.
Čak i kad se ne tuširam,
Istroši se do kraja nedelje.

(Kojom je bojom glasa
Arhimed vojnicima reko
da mu ne diraju krugove?
Hoću isto da kažem zidovima
glasom koji je izgubljen kao
žuti pas u polju)

Nikola Stefanović