samo za one koji umeju da mucaju

mislila sam da sam se izgubila
a ono se izgubio on
pesnik moj s pesnicom od slova
prepoznaje se po bradi i brkovima
i po prstu po kojem namotava snove
često lizne usne pre nego što počne da priča
a čini mi se i da pomalo šuška na s
i umesto č kaže ć
bio je visok i krupan
možda je usput odmakao kilo neko niže
mnogo je voleo da voli
i u nedostatku dokaza da ljubav postoji
u pesmu se zaljubio
za svaki slučaj
on tim prstom natopljenim snovima
ume često da preti
i vrlo je slab s računom
a gde to ima da pesnik stavlja na tas srce
zna se da ono uvek pretegne
nemojte da vas zavara
on ćuti o tim snovima kao riba
al sebe njima šiba za dobro jurto po očima pozelenelim
od visoke šume koja se u njima slika kradući odsjaj zamišljene reke
on se zaglavi u običnim rečima kao pile u kučine
a nove što smišlja ostaju u pretincu pod nazivom
samo za one koji mucaju
pa sad
ako ne umete da mucate
nemojte da ga tražite
naći ću ga ja kad tad
prateći pijana naherena slova
za koja nikad nije dobio pet na pismenom zadatku iz jezika
osim za mene pesmu
a to je već druga priča i čuva se kao velika tajna
u poverenju u potpisu mene ne stoji on
već je tada podvalio ime nekog nadasve čuvenog našeg pesnika
čiji je srce grafita ostalo u meni
i najzanimljivije od svega je to
što sam sve vreme mislila da sam ja zgubidan
a ono njega nema
mora da se sakrio u sopstvenoj pesnici od slova
a u biografiji piše da je još živ
za svaki slučaj
 
Ana Nikvul