Ruža u trnju

Po ivici hodam, 
s jedne strane živim san, 
s druge strane život pokidan. 
Čarobne si reči govorila,
moje poverenje večno si kupila. 


Želim da verujem da je to istina, 
želim da verujem,
iako će rana da me boli,
želim da dodaš na tu ranu soli. 


Sad mi treba suptilna tišina, 
na moje srce pala je magična prašina.
Da misli saberem sve na jedno mesto,
ni od kuda čujem tvoj glas vrlo često;
meni treba muškarac fenomen 
- branim rečima pustila si u mom telu koren. 


Crvić sumnje napadao je korene ljubavi,
mnogi su te oko mene često spominjali. 
Od crvića postao je leptir, 
u stomaku još osećam nemir. 


Ti si kao u sred trnja ruža, 
mnogo njih ka tebi ruku pruža,
žele da te imaju,
a sebe ne daju. 


Noge bose trnje kose, 
ruke hrle da te grle, 
šiblje lomim šakama golim, 
znam, zaljubljen nisam
i znam da te volim.

Dragan Vidić