Progutana olovka

Progutao sam olovku,
da precrtam prećutane reči.
Zastala mi je u grlu,
Zastala u grlu,
i počela da piše
ne prestaje da piše,
ne prestaje, guši me
dok piše.
Progutao sam olovku,
i guši me,
i to nije sve,
sa gumicom na dole
progutao sam je.
Gumica mi briše srce,
svako mrdanje me tanji.
A ona se mrda
dok piše.
Prećutane reči su
podrezači od tamnog čelika.

Nikola Stefanović