Praznična (na malo drugačiji, nažalost istinit način)

Novo je jutro donelo praznik, 
zvona zovu vernike svoje, 
pred ikonom da prekrste se
i za najbliže da se pomole. 

Novo je jutro donelo praznik, 
krsnoj se slavi domaćin raduje, 
al' u nekima se javlja glasnik:
" Trpeza vam puna, al' duša gladuje." 

Gladna su srca, junačka i stara,
gladna čeljadi koja nisu s njima. 
Željne su oči najdražeg dara, 
vinom da nazdrave s najmilijima. 

Kolač i sveća na čelu sofre, 
dva bolesna lica kraj nje. 
Mesto gozbom suzama se goste, 
velika soba puna tišine. 

Mahalom vazdan neko šeće, 
prolaze putem lica svakojaka, 
al' ka kući jednoj niko se ne kreće, 
čekali su zalud do kasnoga mraka. 

Dogorela sveća, suze su presahle,
zaspala je nada na dnu starih duša, 
najmilije ruke nisu ih dotakle, 
molitve njihove svetac ne posluša. 
Novo je jutro donelo praznik, 
zvona zovu vernike svoje, 
pred ikonom da prekrste se
i za najbliže da se pomole. 

Jelena Asenov