Ponekad

Ponekad prodjem 
Pored tvog groba.
Želim da zastanem



Ali uvek se spotaknem
O grubu prošlost.
Ponekad mislim
Odneću cveće
I da nikad uvenuti neće
Ali hoće, kao i tvoj život
Kao i moj život,
Što vene.
Ponekad se prošetam
U starim cipelama
Umazanim od znoja
I pepela
Otrgnutim od ovog
Tužnog vremena
U kome ležim nepomičan
Baš kao i ti u 
Svojoj večnoj kući.

Jaroslav Kiš