Pogovor

okrećem poslednju stranicu knjige
sve prethodno napisano je i sam autor zaboravio
preskačem, unapred razmišljam
jedem slatko pre slanog
nije ni čudo što me toliko boli glava
tvoje prezime me kucka po desnoj slepoočnici
savetuju me da što pre dođem sebi
da provodim vreme u prirodi
ti si već tamo
umilnim glasom dozivaš pse lutalice
i daješ im da halapljivo piju
moju svežu krv

Tijana Miljković