Pobednik (Branku Miljkoviću)

Tebi je sudba mnogo lošeg napravila,
naterala te da vidiš najgore istine,
hodao si kroz lavirinte ništavila,
a pesma te uvodila u odaje praznine.

Dodirivao si sve granice bezumlja,
tvoj dom je postao gnezdo crnih vrana,
istraživao si sve prostore orfejskog podzemlja,
otvorio si prozore noći pre smiraja dana.

Dok je za tebe jedini ideal bila dobrota,
i dok si pesmama veličao ljudske suštine,
viđao si vatre sublimnih vrednosti života
i opet si se bacio na pesnice sudbine.

Dok si vršio svog života osvrt,
živeo si malo, napisao mnogo i našao poreklo nade,
sangvinična napetost je uzela fatalan obrt
i sve što si ikad imao reći, tebi u pesmu stade.

Koračao kraj živih, dok podzemlje te doziva,
nastaje tišina, čuješ mrtvih krik,
oprošten ti je taj čin bez opoziva,
jer iako izgubljen – ti si pobednik.

Jelena Sarić Cvetković