Oboje smo krivi

Ako želiš da živiš, ne smeš 
Od nekog da se stidiš. Težak je ovaj život,
Teški su ljudi i ponekad moraš da ćutiš.

Ja sam imao cilj, borio se protiv svega
Naporno radio i samo se za tu jednu trudio.

Imala je posebnu moć, u mojim očima 
Stvarala je dan i noć, dugu i tugu, sreću i nesreću.
Stvarala je osmeh i suzu.

Sve je ona mogla, i da me lako podigne i da me spusti.
Ali nije shvatila ono bitno:
Pogani su mnogo ljudi.

Bez razloga se posvađamo, ali sa razlogom se pomirimo.
Ubila me, povredila me,zgazila me-
Isto sam i ja njoj to uradio i svoj ponos zgazio.

Oboje smo podjednako krivi,
Koliko god nas bolelo, sami smo za to krivi;
Svako ubija onog kog najviše voli.

Bitno je samo jedno: DA SMO MI ZDRAVI I ŽIVI,
SVE OSTALO IMA DA SE PREŽIVI.

​Miloš Veljković