nešto obično

ono tamo je kiša
svaka kap je lična
osećam te
lepiš se 
kao fantomski ud
prstima mi praviš
potoke na koži
užasava me ta vlaga
i praznina
kad se osuše bare
juče si bio tu
baš tu
kao sobna biljka 
u šumi
sad izlaziš noću
sedneš mi na rame i šapućeš
čekam da mi kažeš nešto obično
pada kiša ili
volim te
oblaci se spuštaju niz grlo
i krkljam, krkljam, krkljam.

​Milan Živanović