Nešto bolje

živela sam po
aerodromima 
peronima 
taksijima
živela sam po hotelskim sobama
neke su takve da bi ih
možda i Bukovski zaobišao
al ja nisam 
spavala sam kao gospođa u svili
mirišljava u sobama u kojima 
niko nikad nije ovako mirisao
spavala sam bezbrižna
dok iza gori grad
osećala sam uvek istovremeno
kako da pripadam i ne pripadam tu

onda bih odlazila u drugi grad
radovala sam se odlascima

kao i moj pas
i ja sam isto mislila
gde god da idem
da me tamo uvek čeka 
nešto bolje
i ponekad i jeste.

Dijana Knežević