Nemoj više dolaziti

Ljubavi, nemoj više 
k meni dolaziti!

Prvo si buktinja, razmahana 
krila koja dižu se lakoćom neba.

No sumnja kad te načne
onda bacaš u rovove tuge, 
nemoćne grudi tad se otvore
i u njih potonu crna sidra.

Znam gorda si, 
a ponizna kad si ranjena.

Nekad  hrabra, nekad prestrašena.

Darovana nisi dovoljna,
neupitna  zbunjuješ,
istrajna ne miruješ.

Odlazeći brazde ostavljaš!

Zato nemoj  više k meni 
dolaziti,  nemoj zločiniti!

Jasmina Hanjalić