Negacija iz pet delova, izbor

I
više ne slušam komplimente
svejedno, zahvalim se
uvek lepo vaspitana tatina ćera jedinica
kao takva, rušim predrasude
kao takvoj, sve mi je pruženo
klica produžetka loze bolno mi pritiska karlicu
slova mrtvog prezimena, ućebane grudvice, nosim na odeći
sama sebi i brat i sestra
ponovo se rodim kada me neko sa lažnom ljubavlju
pogleda pravo u oči

II
više ne umem ni da se zabavljam
prvo najstarije dete, žensko
ona koja lepo piše sastave i kune se u gramatike
da nije toga, moglo bi se i bez mene
kada me neki rođak ne prepozna
i njega pustim da plovi mojom krvlju
nije važno
zrelo zauzmem svoje mesto na porodičnoj grani
i pravim se da sam voljena

Tijana Miljković