ne pristajem

skoro nevidljiva u sopstvenom pogledu
 i u korenu naizgled poništena
 odsutna s velikom dozom strasti za to
 sputana svesno potisnutim strastima
 moja opsesivna posesivnost prema ideji o ljubavi
 težak je put ka oslobađanju




hranim se sanjalački
 zatvorenih očiju s biserima na trpavicama
 od čije težine ne mogu da ih otvorim
 i čiji je sjaj saučesnik u svim tako zanosnim iluzijama


gost sam u sopstvenom životu neugošćen
 s velikim nedostatkom reda u mislima i stvarima u kući
 na policama sa knjigama i raznim ispisanim papirima
 sa kojih zjape nezavršene stoga i nesavršene priče
 sredina jednog romana scene iz nekoliko drama koje su se pobrkale
 izgubljena u besplanu
 koji je gotovo savršen plan za svaki prethodni dan
 moja bezazlenost i težina želje da se vratim u utrobu
 sastružem je i dobro operem
 bila bi možda neki spas


ovako
čemu sva ta jezička prefinjenost da se iskaže ljubav
 kad je za dubok suštinski odnos samotnjaka
 jezik nepotreban suvišan i zbunjujuć
nagomilavajuće dosadan i čak površan nemoćima
 u pevajućim objašnjenjima slika jedne nezavršenosti koja peče


a pitanje srca
 ako je srce
 ne traži objašnjenje u rečima


neka smo samo dva pejzaža koja pucaju od trudnoće
 blagoslovena istinskim prividom sto puta jačim od stvarnosti
 neka smo izvađen metak ispod dobro zarasle rane


neću da mi svak skida zvezdu sa neba
 ne pristajem
 eto neću
 tačka

Ana Nikvul