Na fotografijama nikad nismo stajali zajedno

U pokušajima da noću zaspim
fokusiram sećanje u totalnom raskursu:
letnje popodne mirisnih nota ribizla i malina
ja i ti skupljamo noge ispod majice 
branimo se od komaraca

slažem rascepkane komadiće fotografije
tebe umazanog nosa i obraza šlagom od torte
nosiš džemper boje zlatnih karamela 
koje sam ti krao iz školskog ranca 

preslažem kadrove naših trka niz put
plastičnim motorima na pedale 
svaka naša rečenica podsećala me je 
na izgladnelog kojota u pustinji 

onda ponovo u pokušajima ćutim
kada me na ručkovima pitaju za tvoje ime
setim se da nemam tvoj broj ako poželim
da ti kažem hajde da odemo na poljanu
i gledamo svet van svetlosnog zagađenja.

Nenad Kostić