Moja ljubav je krompir

Draga, moja ljubav nije cveće, lepa i mirišljava i ona koja ubrzo umire. 
Moja ljubav nije okean, prelepa i ogromna ali slana i puna ajkula. 
Ne dušo, ne. U mestu u kom sam se rodio moja ljubav je svevišnja, moja ljubav je panteon, moja ljubav je krompir. 
Možda je mala, krgava i nepravilnog oblika. Ali je dobra za tvoje srce i ima duboke korene. Dušo moja ljubav je krompir, može da se ljušti, secka, kuva, prži, da se od nje pravi salata, da se od nje pravi čorba i supa. Ako ti ovo nije dovoljno, ljubavi ja mogu da budem i votka. 
I dušo znam da te voli i taj slatki tip iz Ivanjice. Ali šta ti ta malina osim slatkosti može ponuditi?
Ništa od tih gluposti ne može da ti ponudi ono što ja mogu. 
I dušo znaj da si i ti posebna, kod tebe mi ne bi bio problem da moj pomfrit umočim čak i u kesicu kečapa. 
Ljubavi ja nisam savršen i možda povređen, moja je koža oljuštena, ja sam skuvan i zgnječen, na mene su stavili slaninu i pavlaku i malo majoneza preko. Izgubio sam polako poentu i krče mi creva.
Ljubavi možda je sve ovo glupo, i ovo ne smatraš pesmom ali ja sam jedini ovde zbog Dositeja. 
Dušo moja ljubav nije luk, možda nema više slojeva, ali zbog mene nećeš plakati bez razloga, moja ljubav nije slatki kolačić što će ti pokvariti zube.
I ako želiš da pričaš o mojoj ljubavi moraš da naučiš lekciju jer moja je ljubav šta? (Krompir) 
Oprao sam prljavštinu i oljuštio koru da te mogu voleti čistog srca. 

Dušan Mihajlović