Moderni Atlas

Osećaš li težinu ljudskih sudbina?
Dok prolaze gradom, okovanog pogleda.
Moderni Atlasi, umesto neba,
Neki novi teret nose!

Vidiš li na stotine Sizifa?
Svakog dana guraju kamen.
Ujutru na istom mestu ih čeka.
Pa ti zamisli da je Sizif srećan!

Prometeju, donesi novu vatru!
Ova odveć brzo izgori.
I ne boj se orla što svake noći kljuca,
Dali smo mu naše oči.   

Đorđe Rabrenović