Luta

Luta u mislima 
Obraća se vetru 
Znaš li da si joj od tada nezamenjiv 
A imala je samo šesnaest godina 
Ne zna da li je kazna 
Ili sudbina 
Zna samo da je tišti
Nikad sebi nije oprostila
Hoćeš još neku metaforu 
Za slomljenu pticu 
I jato drugih koje vidi, a ne čuje 
Tvoj dah joj miluje grudi 
Jedino što sa njim oseća 
Tvoja je 
Daj joj znak daleko od ljudi 
Da postoji bar deo gnezda 
I nada da u moru pogrešnih odluka 
Budete ponovo VI 


Prokleti 


Ana Milivojevic