Klaustrofobija želje

Dođi, priđi, da ti šapnem --
nakon tebe ništa isto nije,
ovo s tobom sveto mi je.

Šapat ranjivosti steže me tiho,
volim li te --
ili sebe pored tebe toliko?

Grliš, stišćeš, uzdah se lomi,
nježnost titra među dlanovima mojim.
Ljubav ti dajem, najdraži stvore moj,
a srce šuti — je li put ovo ili zastoj?

Kao sunce grije me dah tvoj,
žar u trbuhu gori, nemiran i svoj.

Dođi, priđi, da ti šapnem još --
lijepo mi je s tobom...
ali lijepo mi je i kad sama dišem kroz noć.

Simona