Kaleidoskop vremena

U besmislu života
bez traga ostajemo,
nečujni koraci
u nepovrat odlaze...

Krhotine sna
po putu sakupljamo,
uzaludan je čin,
nada nas iskušava...

Zaustavljeni na raskršću
odgovor tražimo,
kojom stranom poći
oblaci će reći...

Pravda je slepa i gluva
za naše sudbine,
samo krici i vapaji
svetom odjekuju...

Kurva se cinično smeje,
izgubljeni i uplašeni,
neznanim prostorom
besciljno lutamo...

Kaleidoskop vremena
otkriće tajnu,
staklenim srcem
na kraju pesme...

Ka svetlu!
Ka svetlu, usmeri pogled!
Poručuje glas
iz plave daljine...

Bratislav Todorović