jutarnja straža

na ispraćaju im dodirujem
nadlakticu, uzimam snagu.

tek kad zaključam priznaću:
htjela sam da ostanu
ništa nisam naučila
za svakog sam mislila
mogao bi da bude čuvar
moje nade, ali
nisu bili otporni na san,
moji noćni poznanici.

sama svoja straža,
ostajem ni unutra ni van,
spremna za novi prijem

​Marija Vujošević