Ispravne odluke su nekad najteže

Besneće u tebi oluje,

goreće vatre i šibaće vetrovi,

vulkani će eksplodirati,

vejaće strašni snegovi

i zemljotresi će ti po duši divljati,

jednom kad rešiš da odeš

od onog’ od čega ne želiš da odeš

da bi konačno došao tamo

gde je davno trebalo da dođeš…

Nazad, sebi -

jer tako te dugo nije bilo.

…

Oluje će se stišati,

vatre se ugasiti i vetrovi smiriti,

zaspaće vulkani,

snegovi će prestati

i Zemlja će konačno stati u mestu -

jednom kad se opet pronađeš.

Shvatićeš;

sve prirodne katastrofe sveta kad se spoje

i dalje nisu ništa

naspram pustoši koju ostavlja

nemanje sebe u sopstvenom životu.

…

Iako ispravne,

neke najbolje odluke ponekad su

tako prokleto teške…

Znaš kako sam to saznala?

Gledala sam sebe kako odlazim

i ljude koji ne mrdaju prstom

da me zadrže,

znajući da bih ja za njih

pomerila i planine.

…

Ja ne znam koliko je vremena potrebno

da u duši ponovo zavlada mir

kad odlazeći sa sobom poneseš toliko nemira,

ali jedno znam -

voleti nekoga toliko jako

da bi za njega pomerio planine,

mora da je nadljudski -

gledaj na to kao na dar,

a ne kao na kaznu

što te istom jačinom nisu voleli;

nisu umeli.

Ipak, samo su ljudi.

Sanja Petrović