Feniks

U svetu punom zaštićenih svedoka otuđenja
Saslušavam sebe - tražim dokaze da postojim...
'Pao' u misli, isteran iz edena - plodove vodice spokoja - u samicu neba, oglodanog do beskraja...
Kao fakir hodam nakostrešenom zemljom, bez uporišta ljubavi...
Strah se u meni povukao
   u još većem.., strahu...
Cvokot sateran među zube, Misli u mišju rupu
Umro sam a da nisam ni primetio da sam nagazio senku smrti u prolazu... 
Pribiram se - otvaram kapke Svesti - okopavam sadašnji tren
  da iz njega izniknem
    kao Feniks izrastem
      da nakon duge i teške smrti
       ponovo rodim se...

Dragoljub Jovičić Magični