Entropija

Pod noktima još uvek pulsira vrelina,
kao da smo dlanovima pokušali da
zaustavimo podne.
Tišina, teška od neizgovorenog,
puca tamo gde se senka odvaja od betona.
Nema pepela, samo suvi tragovi na prstima,
dok se misli krune kao stari zid u prolazu.
Nismo nestali, samo smo se istrošili na mestima
gde se svetlost najduže zadržava.

Ana Jovanović