Da+prezent

Momo, slušaj, 
ostavila sam te u Nici – 
da znaš. 
Kakav je to način – ne znam. Negde si morao da ostaneš. 
Da ti pomognem: 
tačno si u onoj uskoj ulici, 
onoj što izbija na trg, 
što smrdi na krastu, 
ali je bosa kao cigansko stopalo. Zato te zovem, 
da ti pomognem 
da upališ onaj stari pežo, 
mali i glupavi. 
Onaj što smo videli 
i voleli da ukrademo. 
Onaj što vozi starija gospođa koja svog mlohavog muža 
drži za džemper. 
Džemper usred leta! 
Tome smo se smejali kao mizantropi i zamišljali kako ga kupa, 
onako mlohavog, 
uspravno ga kupa. 
Bilo je tužno i smešno 
i nije nas bilo sramota 
da zamislimo njega golog, 
i da mu oduzimamo džemper 
za koji se oboje tako čvrsto drže. i na kraju 
da im oduzimamo kotrljajuće r. 
Onda sam se uplašila od Boga i ostavila te tu. 
Kakav je to način – ne znam. 
Negde si morao da ostaneš. 
I sad mi treba da dođeš, 
da otkineš četvrti nogar 
moje stolice, 
jer drugačije ne mogu da
padnem. 

Nevena Branković