buđenja

gusta a prohodna, praznina je
vezivno tkivo
auto-put kroz duh

ne radoznala, već gonjena,
okrznula sam ono založeno
pri dnu 

vidljivo i djeljivo ništa

u zvonu slušalice
koju neće podići
u šumu koraka 
za kojima ne ostaje trag
u provaliji na jastuku

blagosloven je dan
u kom sam saznala da
i ništa može da se izgubi.

Marija Vujošević