Buđenje

jednog jutra sam pomislila kako
ne volim da jedem dok hodam ulicom
jer je čoveku koji je prošao pored
ispadao kupus iz pljeskavice
pojela sam mančmelou
i shvatila da idem trotoarom


kažem jedno pa uradim treće
možda samo previše pričam
pa ne pamtim sve što pomislim
ušla sam u mašinu melje me i lomi
krckaju se misli mesto da se krčkaju


a ceo život učim da preživljavam
umem da potpalim vatru
mogu i da je ugasim
da zgrabim metalnu šipku
ako opasnost vreba u potpunom mraku


najlepše se spava u hladnoj sobi
još kad je sigurnost odmah pored
zato se i plašim da ti se obratim
izgubim li ovo prepoznavanje
bojim se neće mi pomoći ni vatre
ni šipke ni čipke ni daske ni mačke
neće ni more niti botoks kad ispegla bore

Katarina Pešić