Biser

Kao skriveni biser u oklopu školjke
koja mirno leži
na dnu modrog okeana,
što tako retko
u životu se nađe...
Onog dana i ja sam tako sreo
te tvoje oči, moje svetionike
koje bi vodile sve moje lađe.

Odmah sam znao
da bićeš sve što volim,
osetio to sam
da ću ti sebe dati...
Ali ljubav tvoja od mene je skrivena.
Kao retki biser
tom lepotom drugom sijaš.
Istina je sada moja,
željan ću te večno ostati.

Kako da te zaboravim
kad te toliko volim,
od najdubljeg vira do nebeskih visina...
I još veća je, nemerljiva
moja ljubav prema tebi...
Našao sam biser ove duše i tela,
tog štita mog kojim bi te čuvao
i nikom na tebe dao ne bi.

Želeo sam da ti i ja
imamo našu priču o ljubavi.
O senkama sreće naših života,
maštanja o tome da biće nas...
Danas, sutra, za sva vremena
da imamo jedno drugo...
A ipak sam te izgubio.
I pre početka, došao je kraj.

Miloš Smiljković