Bez tragova

Čime da uvežem bol?
Tu natrulu modricu u grudima.
Bez mesta da uperim prst.
Bez slova da od njih napravim ime.
Nema tragova.
Čime da izmerim očaj?
Suzama ili stisnutim zubima?
Nije me slomio udarac.
To bih preživela.
Udarac ima ivice.
Da sam disala pod težinom reči ili pogleda,stegla bih pluća.
Slomilo me je odsustvo sile.
Nedovršen glas.
Meki dodiri bez posledica.
Pogled na svemu drugom, osim na mojoj koži.
Udarac bih nosila.
Ima smer.
Tišina se rasipa.
Puna je svega,a ne nudi ništa.
Bilo je precizno.
Toplo.
Razlivajuće.
Usidrila sam se.
A zatim hladnoća do kostiju.
I ja.
Sama.

Sanja Todorović