Besmrtni smo Svetlana

​Besmrtni smo Svetlana
Šapnuo si u moje levo uho jednog praskozorja u gradu
Koji pamti senke heroja čijih se imena više niko ne seća
Mi koji ne postojimo uz mirisnu dobrojutroljubavi kafu
Niti uz lakunoćdušo poljubac spušten između obrva
Besmrtni smo kao svetlost tvog imena
 
Mi koji dišemo u tami skupa sa ostalim zamaskiranim
Pesmama vekovnim susretima i šarenim besmislicama
Koje nam kroz krvotok prolaze uporni poput otrova
 
Za nas smrt nije merljiva kategorija moja i tuđa Lucija
Rekao si mi jedne noći dok smo čekali metro u Rimu
Iza nas je ostala svita od stotinu i jedne suze u Tivoliju
Ispred nas na ugriz osmehnuti čekaju pariski kroasani
Lisabon i fado utisnut u kaldrmu uskih ulica i perona
 
Besmrtni smo moja izmišljena Soledad
I to je kategorija koju nijedna namera promeniti ne ume
Potpuno uzaludno mučiš nas novoizmišljenim načinima
Tražeći neke odgovarajući kantare za merenje tugovanja
Uporna da moramo imati iste
Do besmisla uglačane nove precizne i estetski primerene
Jer jedino tako ćemo pravedno izmeriti težinu tih snova
 
Ne veruješ mi kada ti pričam o besmrtnosti Fotina
A srcoliki mladeži pobacani po tvom telu poput sazvežđa
Smeju mi se zaverenički dok se mešaju sa mojim belezima
Praveći tako nove ožiljke na licu hrama u Delfima
Koje ćemo oboje osetiti u neko kišno predvečerje u Madridu
Kao tupi bol u kostima
Upravo u času dok se još jedan nevini život u koridi gasi
Natapajući svežom krvlju zemlju žednu vascele okrutnosti
 
Rekla si mi da ćeš jednom ti biti ta koja će ponovo ubiti Puškina
Zbog priče da on je tvorac tvog imena i zbog Jevgenija Onjegina
A ne veruješ u besmrtnost nekih trivijalnih obesmišljenih stvari
Kao što je Ljubav
Moja Aglaida
Moja Chiara Liora Faina Rašvana Lana moja tvrdoglava Lušina 
Besmrtni smo Svetlana

Svetlana Fucić, iz zbirke poezije 44