|
Luta u mislima
Obraća se vetru Znaš li da si joj od tada nezamenjiv A imala je samo šesnaest godina Ne zna da li je kazna Ili sudbina Zna samo da je tišti Nikad sebi nije oprostila Hoćeš još neku metaforu Za slomljenu pticu I jato drugih koje vidi, a ne čuje Tvoj dah joj miluje grudi Jedino što sa njim oseća Tvoja je Daj joj znak daleko od ljudi Da postoji bar deo gnezda I nada da u moru pogrešnih odluka Budete ponovo VI Prokleti Ana Milivojevic
0 Comments
Vuku se nejakim hodom,
nijedna drugoj nalik nije. U uglu lobanje, mokro od kiše, pseto se moje od svijeta krije. Ne reži više, samo tiho drhti, dok ga roj riječi ko obruč steže. Ponekad bljesne oštra osveta, ko kratka iskra što mrak presiječe. Psuju se ljudi, život i sudbina. Priznajem, u meni svega se nađe, al' mašta mi je crna, od tuge teža; u rijeci suza – dijete bez lađe. Čeka da presuši i ova navala boli, a nade je malo, stane pod nokat. Dovoljno da se preživi još jedno zrno soli Damjana Savčić Ako si poput Sunca
I želiš sijati i u kišne dane moje Ne zalazi nikada Ostani zauvek na licu mome. Ako si poput meseca Što u svakoj noći obasja nebo Obasjaj sve moje tuge u uglu zenica I ljubavlju napoj srce žedno. A ako si san Poput zveri u duši anđeoskoj Samo želje gladan Ne grebi po rani zarasloj. I ako želiš biti vreme Koje nadilazi sve bregove i planine Kada nam na leđima stavi i breme Ostani zauvek uz mene. Draga Na Ivanovic Probudi ženu u sebi
Ne dozvoli da zaspi na trotoaru beskućnika Na vrata mračnih misli crvenim noktima grebi Ne padaj u gnezdo iskušenika. Ogoli svoju žensku energiju Sazidaj u srcu dom žene I kada se čuju krici duše a suze ne liju Zanjiši toplinom svojom i pusti sjaj očiju da plene. Pomešaj taj spektar boja u tebi Neka iskri iz dodira tvoga Odoli đavolskoj veridbi Sva si satkana od Boga. Probudi ženu u sebi Visokim potpeticama pređi preko svake mrlje života Voli ženo sve što je u tebi i lebdi Ti si odabrana da Svetu budeš ogledalo svih lepota. Draga Na Ivanovic Kad ostvariš svoje snove
čak i one teške u ovom vremenu olovne one teške i bolne i one goleme one što te prvo slome pa srećom napoje dočekuješ zadovoljan zore poj pesme duše u tebi poje! Kad ostvariš svoje snove neke ljude će da bole no pusti ih neka se sa đavolom gone a ti u naredne zaroni! Kad ostvariš svoje snove vućiće te neostvareni ljudi dole jer tuđa sreća boli zaslepljeni da vide kako još više sve voli. Kada ostvariš svoje snove znaj da je to tvoje najveće blago na zemlji što Bog ti posla a ti ih za života ispuni. Kada ostvariš svoje snove neki će svašta ružno da ti govore jer svoje nikada nisu uspeli sami da ostvare! Kada ostvariš svoje snove osećaćeš se zadovoljno i ispunjeno tako da će srcem ljubav da talasa za svakoga i duša kao klasje pšenice u blagoslovu da se uzdiže i neće ti više biti bitno da pobediš u svemu jer postoje stvari u životu banalne koje imaju visoku cenu I ONE KOJE SU NEPROCENjIVE I NEMAJU CENU! Ako ikad ostvariš svoje snove spoznaćeš ne moraš govoriti oni će umesto tebe da govore a neki će u rukama pokoljenja večno da žive i zbore! Draga Na Ivanovic Progovorilo prolećno Nebo
Pupe cvetni zraci Izdiže se iz Zemlje sve što beše velo Osmeh odzvanja na reci. Cvetaju na usnama ruža Radost uzbuđenje Dok razjapurena svetlost toplinu pruža Počinje prolećno bdenje. Uzdigla se trava ponosno Pod sjajem Sunčeve odore Zavodljivo dočekuje svako jutro Dok talasi lepršaju Morem. Zablistalo prolećno platno u punom sjaju Kao lica zaljubljenih Uskoro će i đurđevak u maju Raskoš prolećne haljine najlepših mirisa na Zemlji se slih. Draga Na Ivanovic Beskrajnom tamom plove spirale
U njima su oduvijek zvijezde sijale U jednom galaktičkom kraku, nalazi se sunce malo I oko njega čak devet planeta je stalo Eliptično plove oko žutog patuljka Svih devet planeta, poput džinovskog vrtuljka Svaka planeta ima svoju putanju Mada se to ljepše vidi noću, nego danju Zemljom se zove treća sunčeva planeta Za ljude je ona pojam cijelog svijeta Naravno, tu je Saturn sa svojim prstenom i crveni Mars... Ali ja nekako brinem samo za zemlju i za nas Mi ljudi smo mali i krijemo se na ovom planetu plavom Možda bi bili i veći da mislimo zajedno, a ne svako svojom glavom Sve nam je jasno, a u stvari ništa nije Tako će sa nama biti, tako je sa nama bilo i prije. Ali planete kruže dalje i ne mare za ljude Jer šta je jedan čovjek u poređenju za džinovske kugle? I na kraju, koliko ima smisla da velike kugle svemirom lete Isto koliko i sunčev zrak znači za malo dijete. Enver Hrustić Sa vedrije strane Meseca.
Računala sam beskonačnosti sjaja, Oduzimala im prikaze Sa pomračene polutke Zemlje. Dobila broj koji bi morao da ima znak. Dobila tačan broj pređenih koraka Od nas do satelitskih posmatrača. U krajnjem zbiru, rekao si Ili sam ja rekla Da nisam tako vična posmatranju. Milica Sniva Nisam sanjala.
Nisam samovala. Nisam sa njim, Nisam sa sobom, U odsustvu mene je drveni tornado Milica Sniva Muškarci igraju karte,
Razmetnost im je plava, Kose im bujne, crne, Žene se kupaju u preobilju zlata. Spavam i spavam Dok te zarobljavam. Milica Sniva bira broj.
Omekša bisere, Naoštri igle. Naniže pažljivo, Pobode precizno. bira joj leđa, bira joj vrat. Ženi će liptati smrtni kraci, Boleće podzemlje kao školjka. Biseri bole. Boginja bira. Milica Sniva Učitava se čin meseca
Veze u prekidu Čamci u potrazi Čovek pod svetlima Load red baloon I ja sam čudno, neispravno Ready. Milica Sniva |
Reč urednikaOvde smo zbog lepe poezije i svega plemenitog što ona nosi sa sobom. Archives
May 2026
Categories |
RSS Feed