A žica

Kosa prosuta na dlanu.
Nepomična.
Obuhvatam je stisnutom pesnicom.
Pomeram sa ramena.
Otkriveno mesto zločina.
Na vratu se koža zateže.
Na mestu gde si me poljubio izbija puls.
Uzimam violinu.
Drvo je hladno.
U vazduhu odrana tišina.
Pod grlom.
Dah.

Gudalo prelazi preko A žice.
Mekano.
U tonu živi moj glas.
Na E žici zapišti bol.
Nepristojan.
Preoštar da bi bio laž.
Obrazom tražim oslonac.
U prozoru zaglavljen insekt.
Lupa krilima po prljavom staklu.
Ritam.
A žica doziva.
Zvuk umiruje.
Miluje senku na zidu.
Senka reže svetlo.
Ili sam to ja?
U drvetu odzvanja ime.
Slova rasuta.
Note klize pod kožu.
Vibracija u kostima.
Tamo gde si me dotakao ton se razliva.
Hladnoća.
Posmatram senku.
U njoj sam mirnija.
Insekt posustaje.
Tišina se sliva niz zidove.
Na telu nema tragova.
Samo puls.

Sanja Todorović