----------

Čitav svemir se
Razvije u jednom čoveku ,
Nebo i zemlja se razdele
Gore se poslože zvezde
Dole izniknu putevi
Neko se otisne u daljinu 
Neko pusti korenje.
Kada čovek umre
Deo svemira
Se ugasi
 I zgarište se uruši
samo u sebe
Kroz prostorno-vremensku zakrivljenost
Crne rupe.

A to tamno čudovište,
Kažu oni koji znaju,
Živi
U središnjoj depresiji
Blistavosti.

Ljiljana Gajović