*

Uhvatila sam rukama
zastarela vrata svog grudnog koša
i otvorila ih širom 

Rekoh mu: izvoli, udji
u lavirinte ne estetskih delova mene
Šetaj slobodno, 
ali ponesi svetlo sa sobom
i jednu nit koja vratiće te nazad 

U tim odajama
nikada niko milom boravio nije,
zato ne mogu ti dati garanciju
da vratićeš se neoštećen 

I nije da tim hodnicima
nisu prolazili mnogi
razni zalutali putnici
one zle strane života 

Bez milosti ostavljali svoje tragove,
bez stida, pitanja, manira i savesti 

Rekoh mu: izvoli, udji
Ti prvi si koji je pozvan,
zato budi obazriv 

Figurice na unutrašnjim policama
neopisivo su primamljive,
ali jednako toliko krhke
Dotakneš li ih iz želje da ih poseduješ,
rasprsnuće se u komade 

A iz njihovog loma
nagrnuće potisnuta sila
koja ima razoranu nameru 

Nadješ li joj se na putu,
zažalićeš što pokušao si
da osvojiš ono
što traži svedočenje,
a ne posedovanje 

Tamara Pokorni