|
Imam tridesetdevet godina
Ništa ne shvatam Daje mi se sve na kašičicu A plaćam i stvari koje nemaju veze sa mnom Ako me pita neko kad sam bio najsretniji Nemam odgovor ili bacim neku floskulu Nemam državu pa nemam kome ni da verujem Samo se nerviram posmatrajući spodobe Koje nam predstavljaju kao institucije Zajebem se ponekad pa uletim Da ispravljam krive Drine, Radim to iskreno i tako dam povod budalama Da mi kažu da sam naivan Sramota me da samo posmatram Ali sve češće poželim da sve ode u pizdu materinu Jedva pronađem muziku koja mi se sviđa Pa slušam sve ili ne slušam ništa Što su me naučili u školi ili sam zaboravio Ili mi ne služi ničemu Pamtim samo pešačenje i rano ustajanje I da nisam išao nikakva šteta A može se na predizborni plakat biti kandidat Bez nekakvih posebnih uslova Ko ima zube smeje se, ko nema glumi zabrinutost Sve češće me pitaju za savet to znači da je Sve propalo Savete ne dajem otkad se ljudi lažno predstavljaju Ponekad pomislim da se neko šegači sa mnom. Na ljubavnom planu je sve idealno Jer svi uče voleti na društvenim mrežama Svima svaki citat legne kao budali šamar Tako da mi se čini da bi svako sa svakim Mogao biti u vezi i savršeno funkcionisati Dok se dopisuju u raznoraznim aplikacijama Ko nije isfrustriran ostaje samac Jer ne zna kako započeti muvanje Što se tiče ostalih stvari nema nekakvih iznenađenja Telefoni novi razlikuju se od prethodnih Po tome što su skuplji Internet je sve sporiji Automobili su zbunjeni a korisnici nadrkani Semafori prave smetnju Biciklisti se kurče skupom opremom Pešaka nema, pešače samo oni što prose Seljaci se drogiraju, gradska elita plaća avokado Po nerealnim cenama pa je teško reći ko je gluplji, ali narod ko narod, zamene se mesta brzo Informacije su najbitnije u eri informacionih nauka i sistema Pa imamo čast da u realnom vremenu budemo Obavešteni koja raspala pevačica je podržala Političara, a znamo sve i o Zmaju od Šipova Napredak je evidentan u odnosu na naše pretke Ko hoće da kocka kockarnica ima Ko hoće antidepresive ima apoteka Ko je malo gladan ima restoran A ko je puno gladan ima i kifla u pekari preko puta U kafani je patnja, svi podjebavaju a niko nema muda da se potuče Na finim mestima bleje raspadi da bi bili fini Na finim mestima muškarci postaju žene A žene se pitaju zašto su uopšte tu Žao mi je što nemam samo devet godina Jer tad bi moje pisanje umesto ovolikih redova Stalo u samo jednu rečenicu koja bi glasila Jedva čekam da porastem da me ne teraju da doručkujem. Željko Vukašinović
0 Comments
Your comment will be posted after it is approved.
Leave a Reply. |
Reč urednikaOvde smo zbog lepe poezije i svega plemenitog što ona nosi sa sobom. Archives
June 2026
Categories |
RSS Feed